Zašto marketi u Srbiji bacaju hranu pred istek roka umesto da je doniraju? 1Foto: Pixabay/Alexas_Fotos

Prodajni lanci u Srbiji često bacaju hranu pre isteka roka iako bi istu mogli donirati, ali im se donacija ne isplati jer moraju da plate PDV, kaže za Danas Dejan Drobnjak iz Fondacije Ana i Vlade Divac.

On dodaje da bi se donacije hrane uvećale za 160 miliona dinara na godišnjem nivou kada bi se ukinuo PDV na donaciju hrane pred istek roka trajanja. Ukidanje PDV-a podržava 88 odsto građana Srbije, prema istraživanju iz oktobra prošle godine.

„Rešenje ovog problema može delimično biti rešenje obezbeđenja hrane za siromašne. Što se više hrane baci, manje ostaje onima kojima je potrebna, a kojima može biti donirana. Naravno, bitno je da hrana koja se donira bude bezbedna za jelo i da joj nije istekao rok trajanja“, zaključuje Drobnjak.

U Srbiji se, inače, na nivou domaćinstava baci do dva miliona kg hrane dnevno, a oko 280 do 300g po glavi stanovnika, ne računajući pri tom hranu koja se baca u restoranima i drugim prodajnim lancima.

Koalicija za dobročinstvo prevođena Fondacijom Ana i Vlade Divac, i uz pomoć Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID), pokrenula je 23. avgusta kampanju „Spasimo hranu, spasimo humanost“. Pored napomenutih fondacija, Koaliciju čine i Fondacija Trag, Smart kolektiv, Catalyst, Srpski filantropski forum, Forum za odgovorno poslovanje i Privredna komora Srbije.

Prepoznajući bacanje hrane kao problem, u to ime je i započeta kampanja ,,Spasimo hranu, spasimo humanost“ koja traje do novembra ove godine. U sklopu ove kampanje planirane su  različite inicijative i aktivnosti kao i akcije donacija hrane.

„Radi se o jednom lancu u kom je svaka karika podjednako bitna. Sve počinje od pojedinca koji sam može da isplanira koliko hrane može da potroši, ali i donira umesto da baci“, kaže Drobnjak.

U Evropskoj uniji se po glavi stanovnika baca i do 400g hrane, ali Drobnjak smatra da to ne treba biti utešno za građane Srbije koji bacaju manje.

„Ta činjenica ne treba da nas ohrabruje jer problem i dalje postoji“, Drobnjak govori kada se radi o bacanju hrane u EU.

Zašto marketi u Srbiji bacaju hranu pred istek roka umesto da je doniraju? 2
Foto: Spasimo hranu

Pored produbljivanja problema siromaštva, bacanje hrane za posledicu ima zagađenje životne sredine. Bacanje hrane ima osam odsto učešća u emisiji gasova sa efektom staklene bašte.

Kao problem se i izdvaja to da se hrana često baca u plastičnim posudama, a iste mogu, umesto bacanja, biti iskorištene za reciklažu.

Međutim, pitanje je šta učiniti da se ne baca toliko hrane.

Kao primer jednog od rešenja Drobnjak je predložio da se od starog hleba može napraviti slatki puding. Ovo je britanski recept, ali slični se mogu naći na internetu kako iskoristiti hranu koju bi bacili za nešto još.

Predlozi o rešenjima, akcije donacije i distribucije koje uključuju i organizacije civilnog društva naći će se na sajtu i društvenim mrežama kampanje ,,Spasimo hranu, spasimo humanost“. Takođe, do vremena kada traje kampanja biće organizovane akcije doniranja hrane, kao i saveti stručnjaka kako iskoristiti hranu koja se ne mora baciti.

Drobnjak, kao i svi koji učestvuju, naglašavaju značaj pronalaska rešenja. U tome je bitno da budu uključeni svi, od pojedinaca do velikih restorana kako bi se broj bačene hrane postepeno smanjivao.

O detaljima kampanje možete pogledati na sajtu Spasimo hranu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.