Tridesetpetogodišnji Amerikanac Čarls Keter upustio se pre nekog vremena u raspravu sa članovima Fejsbuk grupe „Mrzim Ameriku“. Tada nije ni slutio da će preko te grupe steći brojne prijatelje među građanima Srbije i sada je postao pravi srbofil. Postavio je video zapise na sajtu „Jutjub“ u kojima hvali Srbiju, a na kraju je prešao Atlantik i već tri meseca živi i radi u Zrenjaninu.
– Imao sam sjajan čas sada u školi, evo me na pauzi u jednom lepom parku, sedim i surfujem – objašnjava veselo u telefonskom razgovoru Čarls, novopečeni Zrenjaninac, jednom od svojih prijatelja u Čikagu kako mu protiče vreme u novom okruženju.
O mladom Amerikancu svi pričaju, jer je bio spreman da dođe i upozna Srbiju, da živi kod nas i sa nama i razbije stereotipe.
Zatičemo ga u gradskoj bašti, u blizini kaveza sa paunovima, kako surfuje internetom i istovremeno telefonira.
– Vau! Još jedan intervju. Što da ne? Postao sam prava zvezda ovde – uz širokim osmeh započinje svoju priču Čarls.
– Šta da vam kažem, meni je u Srbiji lepo, sve mi se sviđa…
Kako kaže, sve je počelo prošle godine kada je naišao na Fejsbuk stranicu „I hate America“ i započeo polemiku sa nekoliko srpskih mladića. Najpre su se dopisivali u tonu ubeđivanja, ali je vremenom ta njihova virtuelna debata prerasla u drugarstvo.
– Sprijateljili smo se. Na kraju je stigao predlog srpskih mladića u formi: „Hej, što ne dođeš u Srbiju kada već ne znaš ništa o Srbima, a i mi malo znamo o Amerikancima?“ I tako sam uzeo dvonedeljni odmor u firmi u Čikagu prošlog leta, i odlučio da dođem u Srbiju i proverim stvari. Dakle, došao sam ovde, dočekali su me moji novi prijatelji i bukvalno sam bio zatečen lepotom zemlje, njenim krajolicima, izrazito prijateljski nastrojenim ljudima. Prosto je neverovatno kako me svuda prijateljski dočekuju, tretiraju me porodično i kod koga god sam bio, svuda je provejavao taj duh otvorenosti. Puno hrane, puno prijatelja, puno majki i baka koji su brinule kako sam, gde idem, koga srećem, koje su mi na kraju prale veš. Osećam se kao kod kuće, iako mi je potpuno jasno da je reč o potpuno drugačijoj zemlji i kulturi, i vidim u tome lepotu – iznosi svoje utiske Čarls Keter.
Prilikom prošlogodišnje, prve posete Srbiji Čarls je boravio najpre u Zrenjaninu, Melencima, obišao je Elemir i Ečku a potom je proputovao zemlju i gostio se kod tri porodice u Pirotu.
– Došli smo u Zrenjanin i tu sam upoznao mnogo ljudi. Bio sam oduševljen onim što sam video. Ipak, ono što me je najviše oduševilo bili su ljudi. Svi su me tretirali kao člana porodice. Navaljivali su da ostanem kod njih, svi su otvorili svoje domove za mene, bez bojazni da sam neki uvrnuti stranac. To je u Americi teško zamislivo. Onda smo otišli do Pirota da se nađemo sa nekim drugim „Fejsbuk“ prijateljima. Prizori na putu bili su neverovatni. Brda, potoci, toliko mnogo zelenila! Pre dolaska, imao sam sliku o Srbiji kao neplodnoj, bombardovanoj zemlji. Odseo sam kod tri porodice u Pirotu. Oni su bili fantastični. A onda, kada sam se pozdravio sa ljudima i vratio se u SAD, mnogi su opet bili šokirani jer je sve proteklo bez problema. Rekao sam drugarima kako je neistinita sva ta propaganda i da je srpski narod fantastičan. Kasnije, kad sam gledao neke video zapise na „Jutjubu“ o Srbiji, bio sam ljut zbog nekih glupih komentara o Srbima, pa sam napravio svoj video pod nazivom „Moje mišljenje o Srbiji“. Mislio sam da će video imati svega deset pregleda, ali postao je senzacija. Podržavali su me mnogi Srbi, ali i veliki broj Amerikanaca. Dobio sam stotine mejlova. Tada sam odlučio da se ponovo vratim u Srbiju – kaže Keter.
Njegovi postovi na „Jutjubu“ pod nazivom „My Opinion of Serbia“ danas imaju stotine dnevnih poseta i široku podršku. I, tako, eto Čarlsa opet u Zrenjaninu. Rođen 1976. u gradiću Čarlston u Ilinoju, Čarls Keter je pohađao koledž, a zatim i Univerzitet Istočnog Ilinoja. Potom se preselio u Čikago, radio kao menadžer prodaje u lancu prodavnica „Forda“ i „Krajslera“ u Majamiju na Floridi, predavao engleski jezik kao volonter u Meksiku a sada, dok živi u Banatu, asistira u nastavi na ekonomskom smeru u srednjoj školi „Jovan Trajković“ i radi u jednoj privatnoj školi engleskog jezika.
– Volonterski rad sa mladima je inspirativan, đaci su motivisani da nauče izvorni engleski, ali me pitaju i o mnogim aspektima života u Americi. Često se šale sa mnom, kakvu hranu volim u Srbiji, a ja kažem da obožavam sarmu – jasan je Čarls.
Često dok sedi u kafićima ili šeta gradom, glasno razgovara i ljudi mu prilaze. Ipak, najbolje se sporazumeva sa najmlađima koji vrlo rano počinju da uče engleski.
– Deca su stvarno pametna, tako mali oni nauče da savladaju latinično i ćirilično pismo, i svi uče engleski a čujem da uče kasnije još jedan strani jezik. Mnogo su napredniji od dece koju znam – kaže Čarls.
Opisujući svoje prve utiske o Zrenjaninu i činjenice koje je otkrio proučavajući i obilazeći grad bio je podatak o mnogo, zaista mnogo fabrika. Vidi se da je to nekada bio moćan industrijski grad, kaže Čarls, i objašnjava da je pronašao podatke prema kojima se ovde proizvodilo puno robe za tržište bivše Jugoslavije. Kaže da je od mnogo ljudi čuo da je najlepši period za život bio za vreme bivše Jugoslavije i istovremeno pita da li je to zaista tako. Valjda. Njemu se od svega što je u Srbiji obišao baš Zrenjanin najviše svideo.
– Život mladih u Srbiji i Americi se prilično razlikuje. Kod nas je pravilo da kada napuniš osamnaest godina seliš se od roditelja, i započinješ sopstveni život. Ovde u Vojvodini ali i u celoj Srbiji svi žive u okviru velikih porodica, svi su na okupu. Rekli su mi da je glavni razlog za to ekonomske prirode i žao mi je zbog toga. Ono što sam u ekonomskom smislu uočio jesu troškovi života, koji su u Srbiji povoljniji. U Americi za rentiranje stana plaćam najmanje 800 dolara, dok mi ovde treba za zakup nekretnine 100 evra, računi su takođe mnogo manji. Ipak, u Americi se posao lako nalazi a ima još mnogo toga što ne spada u luksuz, kao što je kupovina i održavanje automobila. U mojoj državi Ilinois minimalna nadnica je osam dolara po satu… – priča Čarls.
Narednih dana očekuje ga dosta posla, školska godina se zahuktava. Kaže da se ne plaši obaveza, da je stekao puno novih prijatelja i da će uživati u svom boravku, ma koliko on trajao.
Rakija, pivo i ponos
Neke od stvari koje najviše volim u Srbiji su rakija, osećanje ponosa koji toliko mladih ljudi gaji prema svojoj zemlji, blagonaklonost prema strancima, sposobnost mnogih da govore dva jezika, pivo i izgled vaših zgrada i kuća – kaže Čarls.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
