Zbog čega u Srbiji posustaje borba protiv trgovine ljudima?

Ukoliko i dođe do osude, izriču se kazne koje su uglavnom blizu ili ispod zakonskog minimuna. Najčešći epilog je, međutim, da tužilaštvo odustane od procesuiranja trgovine ljudima, odlučivši se da prekvalifikuje delo i goni blaže delo Posredovanje u vršenju prostitucije.

Predstavljajući izveštaj analize sudske prakse u 2022. godini, izvršna direktorka Astre Marija Anđelković je na konferencija za medije naglasila da zakon za osnovni oblik krivičnog dela trgovina ljudima predviđa kaznu zatvora u rasponu od tri do 12 godina.

Istraživanja, međutim, pokazuju da se kazne za trgovinu ljudima u praksi najčešće kreću između tri i pet godina, te da je onih iznad pet godina sve manje.

– Ono što posebno zabrinjava je što u prošloj godini nijedna izrečena kazna nije u ovom rasponu. Čak osamdeset odsto izrečenih kazni je u trajanju ispod tri godine, kazala je Anđelković.

Prema njenim rečima, sve žrtve koje su u toku prošle godine učestvovale u sudskim postupcima su ženskog pola, a 32 odsto njih mlađe je od 18 godina. I iako seksualna eksploatacija dominira kod trgovine ljudima, direktorka Astre ističe da je primetan i rast broja slučajeva radne eksploatacije.

Anđelković napominje da je primetan sve manji broj sudskih presuda za krivično delo trgovine ljudima, te da se primećuje tendencija tužilaštva da prekvalifikuje delo u Posredovanje u vršenju prostitucije.

– Na taj način žrtva prestaje da bude žrtva, već postaje dobrovoljna prostitutka, navodi Anđelković.

Ona je istakla da analiza pokazuje da su žrtve retko uspevale da ostvare pravo na naknadu štete, te da bi u tom smislu uvođenje Fonda za kompenzaciju žrtava nasilnih krivičnih dela značajno pomoglo.

Radmila Dragičević Dičić, penzionisana sutkinja Vrhovnog suda je istakla da je Srbija ratifikovala brojne međunarodne konvencije koje se odnose na borbu protiv trgovine ljudima, te da su sudije u obavezi da primenjuju odredbe tih konvencija.

– Mi smo ratifikacijom konvecija u naš pravni sistem uveli princip da pristanak na eksploataciju ne znači da eksploatacije nema. Trgovina ljudima je moderno ropstvo i niko ne može da pristane da bude rob, kazala je Dragičević Dičić, napominjući da bi kazne trebalo da budu primerene težini dela, a ne da budu ispod zakonskog minimuma.

Ona je, takođe, naglasila da se država obavezala da će voditi proaktivnu istragu slučajeva trgovine ljudima, što znači da neće isključivo zavisiti od toga da žrtve prijave zločin. Isto tako, dodaje ona, potrebno je da tužilaštva slučajeve ne temelje isključivo na iskazu žrtava, jer se na taj način na njih stavlja dodatan pritisak.

Kao primer pozitivne prakse, na konferenciji su podsetili na odluku Ustavnog suda Srbije iz marta 2021. godine kojom je ova institucija konstatovala da je Viši sud u Beogradu žrtvi povredio ustavno pravo na zaštitu od trgovine ljudima.