Zbog potpisivanja pisma tokom blokada honorarci RTS-a ostali bez posla

Kako navodi naš izvor, ne radi se o formalnim otkazima, već o praksi da se ugovori o angažovanju jednostavno ne produže po isteku. Takvi ugovori standardno se zaključuju na period od tri meseca i nepovoljniji su u odnosu na radni odnos na neodređeno vreme, zbog čega su saradnici u osetljivijem položaju.

 

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

 

@nasprotest је поделио/ла објаву

„Njima nije uručen klasičan otkaz, nego im samo nisu produženi ugovori. Ali im je usmeno rečeno zbog čega“, kaže sagovornik čije je ime poznato našoj redakciji.

Deo zaposlenih honorarnih radnika koji su se našli na tom spisku kasnije je povukao potpise, nakon što su shvatili da bi dokument mogao postati javan i da bi mogao imati posledice po njihov radni status.

„Nisu očekivali da će to izaći u javnost, niti da će snositi posledice. Neki su zato naknadno tražili da budu skinuti sa spiska“, navodi naš sagovornik.

Dodaje da su njihova imena povučena posle dva dana, te da im je tada aktuelni direktor Dragan Bujošević „oprostio“ potpisivanje pisma. Međutim, situacija se promenila nakon dolaska Manje Grčić.

„Početkom marta nekima od njih jednostavno nije produžen ugovor. Nije bilo nikakvog pisanog obrazloženja, niti formalnog postupka, samo su obavešteni da saradnja prestaje“, kaže.

Među onima kojima ugovori nisu produženi ima zaposlenih sa različitih delova javnog servisa, uključujući Radio Beograd, ali i televiziju – nekoliko slučajeva sa radija i jedna osoba sa televizije kojoj takođe nije produžen ugovor.

Zaposlenima je još za vreme Bujoševića traženo da dostave pisana izjašnjenja o razlozima zbog kojih su potpisali pomenuto pismo.

„Pisali su izjave u kojima su objašnjavali da nisu pridavali veliki značaj tom potpisu, da nisu očekivali posledice i da su mislili da je reč o nečemu što neće imati veći odjek“, ukazuje.

Iako su takva obrazloženja bila prihvaćena od strane starog direktora, pitanje tih potpisa ponovo je otvoreno nakon gotovo godinu dana. Izvor navodi da nije poznato ko je konkretno ponovo pokrenuo to pitanje, ali smatra da je verovatno reč o nekome iz Upravnog odbora.

„Ti spiskovi nisu bili javno dostupni. Neko je morao da ih sačuva i kasnije ponovo izvuče. Deluje da je to moglo da dođe iz struktura koje imaju pristup takvoj dokumentaciji, poput Upravnog odbora ili nekog dela menadžmenta“, navodi, ali zvanične potvrde nema.

Dodaje da među zaposlenima postoji i uverenje da je odluka o neprodužavanju ugovora doneta uz nameru da se izbegne veća javna pažnja.

Prema uvidu zaposlenih, u poslednjih nekoliko meseci dodatno se sužava prostor za uređivačku autonomiju u informativnom programu – novinari imaju sve manje mogućnosti da samostalno uređuju sadržaj, vesti se u velikoj meri preuzimaju od Predsedništva i prenose bez značajnijih izmena.

Kako dodaje, ranije je postojala određena sloboda da se u vestima naprave manje korekcije ili da se pojedine informacije drugačije formulišu, ali da je i taj prostor sada znatno sužen.

„Situacija je takva da niko ne želi da se javno izlaže, posebno oni koji su i dalje angažovani po ugovoru“, zaključuje.

Podsećamo, radnici RTS-a okupljeni oko inicijative „Naš protest“ uputili su javno pismo rukovodstvu tokom studentskih blokada javnog servisa pre godinu dana, a zbog kojeg su honorarci ostali bez posla.

„Kraj blokade nije kraj borbe za objektivnu Radio-televiziju Srbije! U istoriji naše kuće ostaće upamćeno da se gotovo nikome od radnika niste obratili tokom blokade. Osim prava na rad, uskratili ste nam i informacije o ponašanju u kriznoj situaciji. Za to vreme, uzak krug ljudi proizvodio je program u kome su studenti nazivani nacistima, prostor ispred RTS-a opisivan kao geto, a mi, koji se borimo za objektivno izveštavanje, nazivani blokaderima“, naveli su u pismu.

Istakli su da su se oni borili za svoju kuću, a rukovodstvo za svoje fotelje, kao i da sz peticijom za raspisivanje novog konkursa za izbor članova Saveta REM-a prikupili više od 23 000 potpisa građana.

“ U danu kada je raspisan konkurs, RTS je odblokiran. I dalje ne odustajete od kršenja osnovnih novinarskih načela, čime ponovo dovodite u opasnost našu kuću i dodatno podgrevate društvene konflikte. Previše je ‘ZAŠTO’ ovih dana. Jedno od njih je i — zašto je naš Radio Beograd, stogodišnjak za ponos, toliko nisko na listi vaših prioriteta? Za njegov rad izdvajate samo jedan odsto ukupnog budžeta RTS-a, što je iznos koji trošite u jednoj sezoni, za skromniji TV serijal emisija spoljne produkcije. U istoriji će biti zapisano i to da je, tokom blokada, Radio Beograd bio dva dana zaključan, što se poslednji put desilo za vreme Drugog svetskog rata“, poručili su radnici.