Foto: MUP Srbije, Arhivska fotografijaU ponedeljak, 19. avgusta 1996. godine, u 03.16 sati, ruski transportni avion IL-76 M srušio se na oko 1500 metara od praga piste surčinskog aerodroma, pisala je tadašnja beogradska štampa o padu ruskog transportnog aviona kod Beograda, avionske nesreća koja podseća na onu koja se dogodila sinoć sa ukrajinskim Antonovom kod areodroma u Kavali u Grčkoj.
Strahovita eksplozija raznela je letelicu ciji su delovi padali blizu aerodromske zgrade, izvestile su beogradske novine u leto 1996. godine.
Posle te „glavne“, po nezvaničnim svedočenjima, čulo se jos niz sekundarnih eksplozija, pa zato ni vatrogasci nisu prilazili mestu udesa sve dok „plotuni“ i „rafali“ u ostacima „Iljušina“ nisu umukli.
Od onih kojima je sudbina odredila da se u času nesreće nađu u tom avionu, niko nije preživeo.
O nesreći se nekoliko dana posle pada zna sledeće: vlasnik pomenutog aviona (registarski broj RA-76513) je privatna kompanija „Spair Airlines“ iz ruskog grada Jekatarinburga.
Letelica je posredstvom jugoslovenskog državljanina Miška Đorđevića (biznismena i vlasnika firme „Mensus Trade“ na Kipru, jedan od pratilaca tereta u avionu) iznajmljena za potrebe beogradskog „Jugoimporta“.
Na surčinskom aerodromu ukrcan je teret s kojim je avion, na letu PAR-3601 za Maltu, uzleteo deset minuta iza ponoći 19. avgusta.
Petnaestak minuta nakon uzletanja, dakle kad je „Iljušin“ bio negde iznad Valjeva, kapetan aviona Vladimir Starikov javio je Beogradu da ima nevolja sa napajanjem aparata električnom energijom.
U zvaničnoj verziji to je bila njegova poslednja veza sa kontrolom letenja.
Potom je okrenuo letelicu za 180 stepeni.
Negde od 01.00 časova sve do svog tragičnog skončavanja, u dramatičnom dvočasovnom letu nad Beogradom, koje vreme mu je bilo potrebno da ispusti kerozin iz prepunih rezervoara u nadi da ce se tako bezbednije prizemljiti, pokušavao da „napipa“ aerodromsku pistu koja mu je, nažalost, izmakla u izmaglici.
Ministarstvo za vanredne situacije Rusije „pod hitno“ je poslalo svoje eksperte u Beograd.
Ne zna ni koje je bilo konačno odrediste ove letelice (po jednima Malta, po drugima Libija!), a ostala je nerazjašnjena i priroda tereta, tvrdilo se da je avion prevozio 15 tona spoljnih avionskih guma.
Postojao je i veliki raskorak između zvaničnih i nezvaničnih izjava na obe strane, ruskoj i srpskoj.
Libija je bila pod embargom na uvoz oružja i vojne opreme i u američkim zvaničnim krugovima označena kao jedan od centara međunarodnog terorizma, pisala je 1996. u leto srpska štampa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
