U Beograd su iste večeri doputovali Žak Delor, predsednik Izvršne komisije i Žak Santer, predsedavajući EZ.

Mihal Ramač: Bilo je to 1991. (13)

Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama i tri knjige političkih eseja. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1991“ u šest epizoda. Emituje se sredom na Prvom programu RTV u 20 sati. Režiju serije potpisuje Nada Belegišanin.

 

Oni su izrazili spremnost dvanaestorice da pomogne u rešenju krize. Saveznom premijeru Markoviću obećali su četiri milijarde dolara za podršku konvertibilnosti, restrukturiranje banaka i otpočinjanje novog investicionog ciklusa. Uzalud.

Iste večeri, bez veze i s fudbalom i s EZ, formirana je vlada SAO Krajine. Premijer je Milan Babić, ministar odbrane Milan Martić, ministar spoljnih poslova – književnik Jovan Radulović.

Narednog dana održana je svečana sednica Sabora Hrvatske povodom Dana državnosti. Saborska radna tela i Vlada zaduženi su da do 30. juna pripreme odluke za ostvarivanje jedne od dve mogućnosti: stvaranje saveza suverenih republika ili razdruživanje i potpuno osamostaljivanje Hrvatske.

Na Drugom programu TV Zagreb emituje se spot „Zbogom Jugoslavijo“:

Zbogom Jugoslavijo,

Papirnati zmaju,

Tiranija tvoja

Primakla se kraju.

Isteklo ti vrijeme,

Kulo od karata,

Isprale ti suze

Temelje od blata…

Slobodan Milošević u Skupštini Srbije ističe: „Srbija svim sredstvima treba da pomogne svima onima širom Jugoslavije koji žele da je sačuvaju“. Sve manje ima onih koji ne razumeju šta to znači.

Na Televiziji Beograd 16. juna emitovana je poslednja epizoda popularne serije „Bolji život“ Siniše Pavića, koja je trajala punih pet godina. Za većinu stanovnika Jugoslavije bolji život zaista je odlazio u prošlost. To najubedljivije dokazuju dopunski izbori u Rakovici. Samozvani četnički vojvoda Vojislav Šešelj postaje narodni poslanik. Dobio je daleko više glasova nego veliki književnik Borislav Pekić. Milošević će Šešelja nazvati opozicionarom kojeg najviše uvažava.

U Ljubljani i Mariboru položila je zakletvu prva generacija slovenačkih vojnika. Armija buduće države ima 300 redova i 50 oficira.

U Stojčevcu kod Sarajeva održan je još jedan, poslednji sastanak predsednika šest jugoslovenskih republika. Svi se slažu jedino u tome da „otvorena pitanja treba rešavati sporazumno, miroljubivim putem, na demokratski način, u interesu svih“.

Dva dana posle sarajevskog susreta u Titovom Drvaru svečano paradiraju, pod punom ratnom spremom, specijalci SAO Krajine. Njihov ministar Milan Martić izjavljuje: „Konačno je srušena granica između SAO Krajine i Bosne i Hercegovine. Milicija Krajine mora poštovati volju naroda i mi se tako ponašamo. Mene ne interesuje šta će reći oni u Sarajevu“. Stranka Radovana Karadžića objašnjava: „Do posjete ove jedinice Titovom Drvaru došlo je spontano i nenajavljeno, iz prijateljskih pobuda i bez ikakvih agresivnih namjera“.

Sredinom juna, pošto ga je odobrila Skupština Srbije, proglašen je Statut Vojvodine. Potpredsednik pokrajinske Skupštine Damjan Radenković ističe: „Time je praktično krunisana trogodišnja borba za suštinsko ujedinjenje ovog dela Srbije sa svojom republikom, a obeležja državnosti zamenjena su atributima teritorijalne autonomije. Ostvaruje se pravo i obaveza građana Vojvodine da određena pitanja u skladu sa Ustavom i zakonima samostalno uređuju Statutom. APV dobija sve što pripada autonomijama organizovanim na teritorijalnom principu…“ Ni on ni ostali govornici nisu mogli da navedu ni jednu jedinu činjenicu kojom bi potkrepili tvrdnje da je Vojvodina ukidanjem autonomije nešto dobila. Pojedini opozicionari izjavljuju da je Vojvodina, po političkim i ekonomskim ovlašćenjima, svedena na nivo mesne zajednice.

Pošto do predviđenog roka nije postignut sporazum o savezu suverenih republika, u Zagrebu 15. juna počinje stalno zasedanje Sabora. Po hitnom postupku treba doneti šezdesetak zakona i, kao krunu svega – akt o razdruživanju od Jugoslavije. Iz mnogih krajeva republike neprestano stižu vesti o noćnim pucnjavama, miniranju, podmetanju požara, ali i o novim žrtvama.

U Beogradu Milošević, Jović, Dobrica Ćosić i Radovan Karadžić razmatraju situaciju i zaključuju: „Radeći na razbijanju i rasturanju Jugoslavije, Hrvatska i Bosna same rade na stvaranju Velike Srbije. Vreme radi za nas, a njihova, naročito hrvatska, politika postaje nervozna. Svaki njen potez može biti pogrešan i u našu korist“.

Nastavlja se

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.