„Znam da svi beže, ali je ovde priroda, ovde je zdrav život“: Kako je porodica iz Zaječara grad zamenila selom

Prema njegovim rečima baba i deda su preminuli 2006. godine, i nakon što je kuća stajala prazna 10 godina, rešio je da se vrati, i da sa svojom porodicom “započne novi život”.

“U gradu više nismo videli perspektivu za život. Ne možeš sebe da nadogradiš, da ostvariš neke želje, a kada želiš nešto da napraviš, sve je malo i tesno. To su glavni razlozi zbog čega smo napustili grad”, objašnjava Stefanović.

Kako Nebojša kaže za Danas, 2016. godine je završio srednju školu i odmah je rešio da nastavi život na selu.

“Znam da od sela svi beže, ali je ovde priroda, ovde je zdrav život. Tu je i širina kao i veliki prostor. Ovde ima svega što u gradu nema. Zato, ko shvati prednosti sela – uradiće kao i moja porodica”, ističe Stefanović.

Selo Prlita, nalazi se na 15 kilometara od Zaječara, a trenutno u njemu živi oko 60 stanovnika. Put koji ide do ovog “zaboravljenog” sela ne liči na put.

“Žalosno je kako sada selo izgleda. Stariji su mi pričali da je ovo nekada bilo prelepo mesto. U njemu je nekada bila prva bioskopska sala. Selo je imalo pijacu, školu, prodavnicu, bilo je svega, a danas je skoro pa “mrtvo””, kaže on.

Nebojša ističe da je selo živelo dok je bilo škole, a kada je ugašena 1980. godine, počelo je polako da se urušava.

“Nakon toga omladina je počela da napušta selo, stariji su umirali, a nije imalo ko da ih zameni, i tako smo došli do toga da je sada selo prosto prazno”, sa tugom kaže Nebojša.

Sagovornik Danasa kaže, da su putevi u užasnom stanju, infrastruktura je očajna, a prva prodavnica se nalazi na skoro 10 kilometara od sela.

“Mi nemamo normalan put do sela. Leti je teško, a tek zimi. Tada jedino džipovima se može doći, ali šta da radimo – borimo se”, kaže Stefanović i dodaje, “da je put u celosti poslednji put rađen dok je Tito bio živ, a nakon toga samo su se stavljale zakrpe”.

Prema njegovim rečima, put je u lošem stanju, zbog toga što nakon radova na gasovodu, i pored toga što je obećano da će putevi biti sanirani, to se nije dogodilo.

“Tada su prolazili teški kamioni i radne mašine, i put je dodatno uništen”, objašnjava on i dodaje:

“Dolazili su i ljudi iz Gradske uprave, obećavali sređivanje, mi smo pisali peticije, ali od svega još uvek ništa”.

Trenutno u staroj kući žive Nebojša, njegova supruga, i sin. Povremeno, vikendom sa njima su i roditelji, koji im pomažu.

“Zbog zdravstvenog stanja, roditelji žive u gradu, ali svakog vikenda su ovde. Potrebna je pomoć da se domaćinstvo opet podigne, a ja sam to ne mogu”, kaže Nebojša.

Kada su došli u selo, prvo što su počeli da renoviraju su štale, pošto su delimično počele da se urušavaju, a i zasadili su voćnjak.

“Kuću odmah nismo dirali. Prvo smo počeli da sređujemo štale i zasadili smo voćnjak – šljivu i dunju. Zatim smo sakupljali stare stvari i đubre, zatim počeli da sređujemo štale gde će živeti životinje. Prvo smo kupili ovce, šest komada, zatim koze, kokoške, guske, svinje, a nedavno smo kupili i kravu. Od žene za “miraz” sam dobio magare”, uz osmeh kaže Nebojša.

Pored stočarstva, Nebojša ima i par hektara pod detelinom, a sada je u planu da krene i sadnju kukuruza.

“Planiramo i par hektara kukuruza sećerca da zasadimo, pošto je potrebna hrana za životinje”, ističe Stefanović.

Ipak planovi za budućnost su vezani za svinjarstvo.

“Ako sve bude kako treba, planiramo da se ozbiljno bavimo svinjarstvom. Želja mi je da uredimo gde će živeti, i da tako poboljšamo uslove”, kaže on i dodaje da planira i “još par krava da kupi”.

Kako on kaže za Danas, još uvek je poslom vezan za grad, a nada se da će uskoro, moći od sela da zarađuje pristojno, tako da će se ovom poslu posvetiti maksimalno, i da će definitivno “raskinuti veze” sa gradom.

Ono što je njemu najlepše, je to da pored njega i porodice, još par mladih se doselilo, tako da je “kraj” oživeo.

“Pomažemo jedni drugima, družimo se, pomažemo se, tako da smo mi ovde svi kao jedna velika porodica”, dodaje Nebojša.

Dok smo napuštali “malu oazu” porodice Stefanović, njegovi psi su nas ispratili do mosta, a mi smo domaćinima obećali da ćemo se uskoro opet videti.

Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.

Još vesti iz ovog grada

Zaposleni i osuđenici OZ Zaječar pomogli projekat „Kuća od papira“ koji uključuje rad osoba sa intelektualnim teškoćama

U Pozorišnom muzeju u Zaječaru otvorena izložba „Početak traganja za bićem“

Pete festivalske večeri, u Zaječaru nastupilo Pozorište lutaka iz Niša predstavom „Bajka o ribaru i ribici”

Ansambl narodnih igara i pesama Kosova i Metohije “Venac” iz Gračanice, nastupiće u zaječarskom teatru