Foto: Pixabay/PamjpatHoće li Mužlja, kao deo Zrenjanina u kome veliki broj stanovnika vozi bicikle i gde je smešteno najveće gradsko kupalište na jezeru Peskara, konačno dobiti biciklističke staze ili bar trake, upitali su gradsku vlast inicijatori peticije koja je predata pre mesec dana.
Kažu da su se ponovo obratili pismeno gradonačelniku jer žele da dobiju odgovor šta se desilo sa projektom koji je planiran još 2015. godine.
„Iako je sada vreme godišnjih odmora, nije u redu da ni posle mesec dana nema nikakvog odgovora. Znamo da projekat za biciklističke trake postoji od 2015. godine i zaista nema potrebe da se i dalje ugrožavaju životi i bezbednost građana u naselju Mužlja“, kaže Marija Barna iz udruženja „Čuvarkuća 023“.
Da Mužlja, koja nema nijednu biciklističku stazu, dobije bar obeležene biciklističke trake založili su se građani i dva udruženja – „Čuvarkuća 023“ i Tim „Kreni-promeni“ u Zrenjaninu, koja su prikupili preko 2.000 potpisa i predali lokalnoj administraciji.
„Ustav Republike Srbije građanima daje pravo na peticiju. Ustavom je zajamčeno ljudsko pravo da svako upućuje peticije i druge predloge državnim i lokalnim organima i da od njih dobije odgovor, kada ga traži. Nadam se da će biti nekog odgovora i nadam se da će se Ustav Srbije poštovati“, kaže nam Zorica Čordašić iz Tima „Kreni-promeni“ u Zrenjaninu.
Oni podsećaju da Zrenjanin ima mrežu biciklističkih staza i da je, čak, povezan biciklističkom stazom uz Begej sa Temišvarem ali da je pravo čudo da nema stazu, ni jednu, prema Mužlji gde su smeštena tri posećena jezera.
„U decembru 2015. godine Zrenjanin je dobio tehničku dokumentaciju za izgradnju biciklističkih traka, koju je izradila projektna kuća „GMP Gramont“ iz Novog Sada. Kao naručilac projekta i investitor je navedeno Javno preduzeće Direkcija za izgradnju grada Zrenjanina. Gde je zapelo, ne znam ali je vreme da se trake naprave“, objašnjava Zorica Čordašić.
Tehnička dokumentacija se odnosi na ulice Oslobođenja, Mađarske komune, Reves Antala, Hunjadi Janoša i Madač Imrea, navedeno je u dopisu dostavljenom Gradskoj upravi.
Kako se dalje ističe, od tada pa do danas jedino se dogodilo da je saobraćajna policija intervenisala 31 put zbog udesa u kojima su učestvovali i biciklisti.
Postavlja se i pitanje koliko je saobraćajnih nezgoda bilo a da policija nije ni obaveštena niti je izlazila na uviđaj.
Naveden je slučaj penzionisanog prosvetnog radnika koji je pao sa bicikla kada je pored njega većom brzinom i preblizu prošao automobil.
„Nije ga auto oborio, nije bilo razloga za pozivanje saobraćajne policije. Biciklista je završio na ortopediji sa težim lomovima kostiju. Preminuo je tri nedelje kasnije u bolničkom krevetu, na odeljenju ortopedije“, piše u tekstu peticije.
Građani koji su potpisali i predali peticiju smatraju da biciklističke staze obavezuju vozače automobila, kao i bicikliste, da se kreću u određenom delu kolovozne trake.
„To je preventiva. To je davanje sigurnosti svim učesnicima u saobraćaju. To je nešto što je mnogo jeftinije od ljudskih života“, poručuju potpisnici peticije.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
