Desetine hiljada svinja uništeno zbog afričke kuge: Moguće i poskupljenje mesa

Afrička kuga svinja ponovo se širi Srbijom, bolest koja pravi ogromne probleme za domaće svinjarstvo, a koja se već godinama sporadično pojavljuje. Virus je potvrđen na brojnim gazdinstvima, a zbog brzog širenja zaraze država je pooštrila mere kontrole i sazvala hitne sastanke nadležnih institucija.

Najteža situacija zabeležena je u Mačvanskom i Sremskom okrugu, na području Beograda, ali i u drugim delovima zemlje, dok nadležni upozoravaju da se virus proširio i na velike farme, što dodatno komplikuje borbu protiv bolesti.

Afrička kuga svinja, koliko je poznato, nije opasna po zdravlje ljudi, ali za domaće i divlje svinje je smrtonosna, a vakcina i efikasan lek i dalje ne postoje. Zbog toga je jedina mera za sprečavanje daljeg širenja bolesti eutanazija zaraženih i ugroženih svinja, a poštovanje svih bezbednosnih procedura jedini način da bolest ne uđe na farmu.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, broj uginulih i eutanaziranih svinja već je prešao 28.000, a nova žarišta se i dalje pojavljuju.

Afrička kuga direktno utiče na stočni fond Srbije, a samim tim i na tržište hrane, pa stručnjaci upozoravaju da će smanjena ponuda domaćeg svinjskog mesa, uz rast troškova proizvodnje, najverovatnije dovesti i do rasta cene mesa u trgovinama.

Kako se prenosi afrička kuga svinja i kako je zaustaviti?

Veterinar Zoran Debeljak objašnjava da je veliki problem što pored životinja koje su inficirane, ima i životinja koje mogu da budu inficirane, a da nemaju nikakvu kliničku sliku, što je jedan od najčešćih načina prenosa bolesti.

Drugi veliki faktor za širenje ove bolesti jeste sam čovek.

„To je, pre svega, korišćenje istih prevoznih sredstava, kojima se prevoze inficirane svinje, pa posle zdrave svinje, a da nije očišćeno, odnosno nije dezinfikovano. Problem je i korišćenje iste opreme, iste obuće, iste odeće, i ljudi koji dođu u kontakt sa bolesnim pa sa zdravim svinjama. Sve su to načini širenja ove bolesti“, ukazuje on.

Druga dimenzija problema je, dodaje, širenje ove bolesti iz populacije divljih svinja.

„Tu, takođe, imamo stalne izvore, tako da svi oni koji se bave prirodom, koji borave u prirodi – lovci, šumari, pečurkari, izletnici, ljubitelji prirode… mogu da učestvuju u tom posrednom prenosu bolesti sa divljih svinja, kao izvora, na domaće svinje“, napominje Debeljak.

Ono što je najvažnije, naglašava, jeste da za ovu bolest nema leka, odnosno nema vakcine.

„Zbog toga ostaju samo neke opšte, nespecifične mere. To su mere biosigurnosti koje treba da se primenjuju u objektima gde se drže domaće svinje, kao i mere biosigurnosti u potencijalnom prenosu iz populacije divljih svinja na populaciju domaćih svinja. Dakle, to je sve ono što sprečava da se jedan virus prenese posredno ili neposredno iz jedne zaražene u drugu čistu populaciju svinja“, pojašnjava naš sagovornik.

Debeljak naglašava da su najbitniji kontrola i savesno postupanje.

„Bitan je kontrolisan ulazak u objekat, posebno kad su komercijalne farme u pitanju. Bitno je imati dezinfekcione barijere, zatim presvlačenje radnika, dezinfekciju ruku, korišćenje posebne odeće, posebne obuće… Zatim, radnici koji rade na farmama ne mogu i ne smeju da imaju svoje svinje kod kuće. Tu je i dezinfekcija kamiona sa hranom, kao i kamiona za tovljenike, kao i ograde, koje sprečavaju da lutalice uđu u krug farme“, nabraja on.

Kada se radi o malim, dvorišnim objektima, Debeljak napominje da i tu treba da postoji kontrolisan ulazak.

„Kontrolisan ulazak u objekte, ali samo vlasnika koji rade, ne komšija, ne poznanika, ne prijatelja, niti bilo koga sa strane“, naglašava.

On napominje da je veliki problem pojave ove bolesti u Mačvi i Sremu, jer su tamo veliki zapati komercijalnih uzgoja, i ima od 500, 600, pa do nekoliko hiljada tovljenika u jednom objektu.

„Ovaj virus nije visokokontagiozan, ne širi se tako brzo da za sedam dana možete da otkrijete bolest. On se širi relativno sporo, ali sistematski sigurno, i tu nema pomoći u tako velikim objektima. Počne sa tim što u objektu od 500 svinja, jedno ili dva uginuća prođu kao tehnološka, pa se ne uradi pregled, a bolest se polako širi i uhvati veliki broj životinja. Za to vreme dok se širi, virus se izlučuje u objekat, u spoljašnju sredinu, i za to vreme postoji šansa i mogućnost da se virus iznese iz objekta i raširi na druge objekte“, upozorava Debeljak.

Zbog toga je, poručuje, ova bolest tako kompleksna i nije jednostavna za kontrolu i za suzbijanje.

„Radi se o vrlo specifičnom virusu, koji je jako teško kontrolisati – treba mnogo discipline, treba mnogo biosigurnosnih mera, treba mnogo prihvatanja saveta stručnjaka. Sa svim tim  bolestima sa kojima se borimo imamo veliki problem u samoj edukaciji“, ukazuje on.

Debeljak objašnjava i da ovaj virus, koliko je za sada poznato, nije opasan za čoveka.

„Međutim, ko bi normalan koristio meso od životinje koja je bolesna? Životinja koja je bolesna ima povišenu telesnu temperaturu, ona pored tog virusa koji pravi osnovni problem, ima i neke sekundarne bakterije. Dakle, svaka životinja koja nije zdrava, ne potiče iz zapata i koja nije pregledana od strane veterinara nije za ljudsku upotrebu“, naglašava naš sagovornik.

Debeljak navodi još jedan primer kako virus može da se širi u malim gazdinstvima.

„Može da se desi da neko ko, recimo, drži dva tovljenika ili dva praseta za sopstvene potrebe, tu životinju zakolje, a da ne zna da je ta životinja inficirana, da je možda u inkubaciji ili još nije počela da pokazuje kliničke znake bolesti, a da ima u sebi virus. Neće on oboleti, ali je to velika opasnost sa aspekta širenja bolesti, jer se virus odlično konzervira u zamrzivaču, na temperaturi smrzavanja. I posle par meseci, kad izvadite taj komad mesa, izvadićete sa njim i virus koji ćete pustiti u prirodu da zaražava nove životinje koje se nalaze u okruženju“, navodi on.

Debeljak podseća na to da: „bolest, kašalj i ljubav ne mogu da se sakriju.“

„Osnovna stvar je da zapat svinja bude pod stalnim nadzorom vlasnika. Vlasnik najbolje zna da li su njegove svinje zdrave ili danas slabije jedu zbog visoke temperature ili zbog toga što su bolesne. To što su bolesne može da bude nešto banalno ili nešto pojedinačno, ali je bitno da veterinar dođe da izvrši pregled, da uzme uzorak, proces traje samo par sati u laboratorijama jednog od 12 instituta u Srbiji i ne košta vlasnika ništa“, kaže on.

Kako podseća, vlasnici koji ispoštuju sve one obaveze koje imaju kao držaoci životinja, imaju pravo na nadoknadu po tržišnoj vrednosti.

Skrivanje bolesti je, upozorava, krivični prekršaj.

„To je krivična odgovornost po našem zakonu, a s druge strane to je ponašanje koje omogućava širenje bolesti i koje je nedopustivo sa moralne tačke gledišta“, poručuje Debeljak.

Hoće li afrička kuga doneti poskupljenje svinjskog mesa?

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Nišu Boban Stojanović za Danas upozorava da će se posledice sigurno osetiti.

„Ogroman broj eutaniziranih svinja sasvim sigurno dovodi do manje ponude svinjskog mesa. Po osnovnim ekonomskim principima, to može da dovede do rasta cena“, ukazuje naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, pitanje je samo da li će uvoznici reagovati brzo i povećanim uvozom popuniti navedenu prazninu u ponudi.

Stojanović dodaje da će u tome biti bitna uloga Ministarstva poljoprivrede, kao i Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine.

„U svakom slučaju se očekuje nestabilnost, čije trajanje zavisi od situacije na terenu, akcija uvoznika, kao i blagovremene reakcije predstavnika vlasti“, poručuje on.