Anketna komisija: Država Srbija najnesavesniji investitor, ključne projekte vodio nenadležni Ivica Kojić

Na današnoj konferenciji za medije, članovi Ankete komisije ukazali su da je Kojić nenadležan za upravljanje javnim projektima i postavljaju pitanje za čije ime i račun je to radio.

Takođe, ukazali su da bi Tužilaštvo za organizovani kriminal moralo da pozove Kojića, makar u svojstvu građanina, da podeli informacije koje ima, ali i da odgovori na pitanja: koja je njegova uloga bila u pregovaračkom postkupku, u čije ime i račun je to radio, koja je njegova uloga u ubrzavanju radova, i koje projekte sada ugovora i da li sada utiče na ubrzanje nekih radova.

Članovi Anketne komsije ukazali su i da postoji mogućnost da Hajdinov most i Bežanijski tunel u okviru pruge Beograd-Kelebija nisu provereni i sanirani, ističući da je to bilo nužno zbog njihove starosti od više od 40 godina.

Profesor Fakulteta organizacionih nauka i član Anketne komisije Vladimir Obradović izjavio je na konferenciji za medije da je Anketna komisija došla u posed dokumentacije koja budi sumnju da ključne odluke o infrastrukturnim projektima u Srbiji donose nenadležne osobe ili institucije.

Konkretno, kako je naveo, Anketna komisija je imala uvid u imejl prepisku kabineta Zorane Mihajlović, u to vreme potpredsednice vlade i ministarke za infrastrukturu, i ta prepiska se odnosi na period iz aprila 2018. godine.

Prema Obradovićevim rečima, u toj imejl prepisci se može videti da državni sekretar Imre Kern obaveštava ministarku Mihajlović da su u pregovaračkom postupku za rekonstrukciju pruge od Novog Sada do mađarske granice postigli bolje uslove.

„Ministarka, umesto da kaže: ‘Odlično, nastavite sa daljim ugovaranjem’, kaže: ‘Odlično, ovo prosledite dalje Ivici Kojiću'“, rekao je Obradoivć.

Podsetio je da je Ivica Kojić šef kabineta predsednika Aleksandra Vučića i dodao da je potpuno nenadležan za donošenje ovakvih odluka i za učestvovanje u pregovaračkom procesu.

Obradović je dodao da je Ivica Kojić na taj mejl odgovara tražeći dodatne informacije i analize, a državni sekretar Kern mu te analize sačinjava i dostavlja.

„I Anketna komisija i drugi mediji su ukazivali da je Ivica Kojić bio uključen u ovaj projekat, da je požurivao srpske institucije da za račun kineskog izvođača ubrzaju radove – što je građane Srbije koštalo više od 65 miliona dolara. To je dovelo do lošeg kvaliteta projekta i same pruge“, rekao je Obradović.

Profesor se osvrnuo i na razvojni put Ivice Kojića.

Prema njegovim rečima, Ivica Kojić je počeo kao radnik obezbeđenja u beogradskim klubovima, kasnije je prešao u Narodnu banku Srbije, da bi kasnije postao šef kabineta i državni sekretar kod Mlađana Dinkića.

„Sa promenom vlasti, Ivica Kojić se brzo snašao i postao je najpre šef kabineta premijera Vučića, a kasnije i šef kabineta predsednika Vučića“, naveo je Obradović.

Profesor je istakao da je Kojić uključen u ovaj projekat, ali se postavlja pitanje – u čije ime i za čiji račun?

„S tim u vezi, Tužilaštvo za organizovani kriminal bi moralo koliko odmah da pozove Ivicu Kojića, makar u svojstvu građanina, da podeli informacije koje ima, ali i da odgovori na pitanja: koja je njegova uloga bila u pregovaračkom postupku, u čije ime i za čiji račun je to radio, koja je njegova uloga u ubrzavanju radova, koje projekte sada ugovara i da li danas utiče na ubrzanje nekih radova?“, rekao je Obradović.

Takođe, profesor je zamolio da ako bude išao na saslušanje da nikako ne ide na poligraf, jer je glavni poligrafista u Srbiji brat Ivice Kojića, Dejan Kojić.

EU potvrdila ranije nalaze Anketne komisije

Između ostalog, Obradović je izjavio i da je Delegacija EU u Beogradu potvrdila ranije nalaze Anketne komisije koji se odnose na finansiranje projekta rekonstrukcije pruge Novi Sad–mađarska granica.

„U pismu koje je Anketna komisija dobila od ambasadora Emanuela Žofrea, navodi se da je EU iz programa IPA 2011 finansirala projekat rekonstrukcije pruge od Novog Sada do mađarske granice, i to u delu pripreme dokumentacije – studije opravdanosti i pripreme tenderske dokumentacije“, naveo je Obradović.

Ono što se jasno navodi u pismu ambasadora Žofrea jeste da je država kasnije, iz nepoznatih razloga, odustala od pomoći EU u delu finansiranja i odlučila da na drugi način sprovede ovaj projekat, dodao je Obradović.

Takođe, kako je naveo, u pismu se navodi da je Republika Srbija odustala od tehničkog rešenja koje je bilo razvijeno kroz program IPA 2011, a koje je podrazumevalo prugu za brzine do 160 kilometara na sat, i da se kasnije opredelila za brzinu do 200 kilometara na sat.

„Ostaju pitanja: ko je i zašto doneo odluku da se odustane od finansijske pomoći EU, da se odustane od bespovratnih sredstava, povoljnih kredita, i da se promeni tehničko rešenje bez ekonomske opravdanosti? Zašto ta dokumentacija nigde nije objavljena i dostupna, i da li će Tužilaštvo za organizovani kriminal da ispita ko je te odluke doneo i kolika je šteta za Republiku Srbiju i građane Srbije?“, naglasio je Obradović.

Uporedna analiza

Ognjen Radonjić, profesor Filozofskog fakulteta i član Anketne komisije, izneo je na današnjoj konferenciji sumnje u vezi sa realizacijom rekonstrukcije pruge od Novog Sada do državne granica, a na osnovu prepiske državnog sekretara Kerna i šefa kabineta predsednika Vučića, Ivice Kojića.

„Radilo se o prepisci vezanoj za pregovore u vezi sa izgradnjom druge deonice, Novi Sad – državna granica, gde je, postignut dogovor da se cena spusti za 147 miliona dolara. Predsednik je tražio uporednu analizu cena prve deonice od Beograda do Stare Pazove i druge deonice od Novog Sada do Kelebije“, rekao je Radonjić.

Kako je naveo, analizu je državnom vrhu dostavio državni sekretar Kern.

Ta analiza ukazuje na velike razlike u ceni između prve i druge deonice, što je, kako je Radonjić rekao, dodatno podstaklo sumnje.

„Cena po kilometru za drugu deonicu je niža, a u drugoj deonici imate duplo veće učešće dela trase sa brzinom od 200 kilometara na sat. Takođe, broj podvožnjaka, nadvožnjaka, mostova, vijadukta i ostalih objekata je znatno veći nego u prvoj deonici“, naveo je Radonjić.

Pored toga, kako je istakao, dodatno upada u oči što je rok izgradnje druge deonice, koja je tri puta duža od prve, zapravo kraći nego što je bio rok za izgradnju prve.

„To nam prvo upada u oči i budi određenu sumnju“, dodao je on.

Zbog svega navedenog, Anketna komisija je, kako je rekao, uputila zahtev za pristup dokumentaciji, odnosno komercijalnim ugovorima sa aneksima, od Infrastrukture železnice Srbije, kako bi se razjasnile sve okolnosti vezane za ovaj projekat.

Hajdinov most i Bežanijski tunel – nova nadstrešnica?

Profesor Građevinskog fakulteta i član Anketne komisije Vladan Kuzmanović izjavio je na današnjoj konferenciji da postoji mogućnost da Hajdinov most i Bežanijski tunel u okviru pruge Beograd-Kelebija nisu provereni i sanirani, ističući da je to bilo nužno zbog njihove starosti od više od 40 godina.

„Hajdinov most je u vreme izgradnje bio svetski rekorder. To je jedno remek-delo. Reč je o kontinuiranoj gredi na sedam oslonaca, gde glavni raspon drže kosi kablovi. Ti kablovi se sastoje od četiri užeta, a u njima se nalaze žice prečnika sedam milimetara. Dužina mosta je 1.928 metara“, objasnio je Kuzmanović.

Ovaj most je, kako ističe, 1979. godine, kada je završen, bio rekorder u kategoriji dvokolosečnih železničkih mostova sa kosim kablovima.

„Investitor koji ima takav objekat da proveri i sanira mora da mu pristupi sa dužnom pažnjom“, poručuje profesor.

Slična je situacija i sa tunelom Bežanijska kosa, dužine 1.921 metar. Njegove tehničke karakteristike su, prema Kuzmanoviću, dovele do više železničkih nesreća sa povređenima i do požara.

„Ako ste ispratili, poslednji požar bio je u septembru prošle godine. Zbog toga je deo te pruge bio u prekidu“, podseća on.

Upravo zbog značaja ovih objekata, bilo je, kako kaže, potpuno logično da se njihovo stanje utvrdi, da se urade sva potrebna ispitivanja i da se sve to unese u projekat za građevinsku dozvolu.

„Međutim, imamo dva odgovora investitora – Infrastrukture železnice Srbije – koji projektantu CIP-u napismeno odgovaraju da nije potrebno da se u projektu za građevinsku dozvolu bave tunelom i mostom, već da će to biti predmet neke druge tehničke dokumentacije“, ističe Kuzmanović.

Da li je ta „druga dokumentacija“ zaista izrađena – podataka nema, dodaje Kuzmanović. Ipak, jedan ključni dokument, prema njegovim rečima, ukazuje da najverovatnije nije.

Reč je o dokumentu od 6. marta ove godine, koji sadrži objedinjene primedbe Infrastrukture železnice Srbije na izvođenje radova. Dokument ima 138 strana, a sadrži kritike koje obuhvataju čitavu prugu od Beograda do mađarske granice.

„Zašto taj dokument nije ranije nastao? Verovatno je događaj u Novom Sadu, urušavanje nadstrešnice, to iniciralo“, ocenjuje Kuzmanović.

U tim primedbama se, kako navodi, pominju brojni nedostaci: problemi sa gornjim i donjim strojem železnice, pukotine u zidovima, propusti u protivpožarnoj zaštiti, nekvalitetni završni radovi…

„Zamislite da se objekti u koje je uložena milijarda evra, samo nekoliko godina nakon završetka, nalaze u takvom stanju. To je zaista nedopustivo“, poručuje profesor.

Kuzmanović podvlači da ovakva situacije potvrđuje tezu koju je ranje izneo: „Da je država najnesavesniji investitor“.

„Bilo koji drugi investitor koji ulaže svoj novac, vodio bi računa o kvalitetu. Jedino to nije slučaj kada je investitor Republika Srbija“, zaključio je Kuzmanović.