U Srbiji u apsolutnom siromaštvu živi 800.000 građana: Svaki peti dobija novčanu socijalnu pomoć 1foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)

Korona virus, inflacija i rat u Ukrajini ključni su faktori koji su doprineli rastu siromaštva u poslednjih nekoliko godina.

Agencije u okviru UN izradile su projekciju siromaštva u Srbiji za 2023. godinu, a podaci su pokazali da se 12,1 odsto građana Srbije, odnosno 800 hiljada, nalazi u apsolutnom siromaštvu.

To što zakonodavstvo u oblasti socijalnih politika zaostaje sa regulisanjem svakako ne pomaže situaciji. Psihološkinja i istraživačica Sara Bradaš iz Centra za demokratiju kaže da se sa reformama zaostaje više od decenije.

„Mi imamo Zakon o socijalnoj zaštiti koji je donet 2011. godine i koji nije uopšte menjan. Pravo na novčanu socijalnu pomoć, što bi bila urgentna mera, prima jako mali broj građana i to iz godine u godinu smanjuje“, kaže Bradaš za N1.

U oblasti zakonodavstva Srbija je već 15 godina bez strategije za iskorenjenje siromaštva, kao i strategije socijalne zaštite koje nam nedostaju, objašnjava ona.

Na pitanje šta vidi kao razlog nedonošenja strategija, kaže da to nije u interesu ove vlasti.

„Mislim da tu postoji dobar ucenjivački potencijal kad je u pitanju vlast, jer imate sve ove slučajeve kupovine glasova i premeštanja birača. U kršenjima zakona upravo najviše koriste one koji su najranjiviji u ovom društvu. Upravo su u centrima za socijalni rad manipulisali onima kojima je pomoć potrebna“, objašnjava ona.

Ona navodi da od 800.000 građana koji su u apsolutnom siromaštvu i koji ne mogu da zadovolje ni osnovne životne potrebe.

„Samo svaka peta osoba od apsolutno siromašnih dobija novčanu socijalnu pomoć, što je jako nizak obuhvat“, navodi Bradaš.

To znači da samo 2,5 odsto stanovnika Srbije prima novčanu socijalnu pomoć.

„Takođe, mali je iznos pomoći – izračunala sam da je granica apsolutnog siromaštva za pojedinca u 2023. iznosila 17 hiljada dinara, a novčana pomoć bila je niža od 11.500 hiljada dinara. Čak i onaj mali broj koji dobija novac, nema dovoljno za podmirenje osnovnih potreba“, dodaje istraživačica za N1.

Kriterijumi za ostvarivanje prava su, kaže ona, jako restriktivni i treba ih „olabaviti“. Od kriterijuma navodi da jedna cetvoročlana porodica mora imati prihode manje od 24 hiljada dinara, da svi oni koji imaju više od pola hektara zemlje ne mogu da ostvare pravo, kao i oni koji imaju više od jedne sobe…

„Niko vas ne pita kako izgleda taj stan koji imate, kojeg je on kvaliteta, da li je ta zemlja plodna ili neplodna, da li imate ili nemate prihode od nje… To su kriterijumi koji nisu relevantni za procenjivanje da li je neko u siromaštvu ili nije“, objašnjava Bradaš.

U najranjivije grupe, kako Bradaš navodi, spadaju pre svega deca, zatim dolaze porodice sa velikim brojem dece i stanovništvo u ruralnim sredinama. Dalje, kada se posmatra status u odnosu na tržiste rada, tu spadaju nezaposleni, kao i etničke manjine tj. Romi.

Trenutno se ne radi ništa, kako kaže – tokom 2017. i 2019. godine predlagani su zakoni i strategije, ali su na kraju povučeni. Takođe, od 2020. godine nijedno državno telo više ne objavljuje podatke o stanju apsolutnog siromaštva, ističe.

Šta je dovelo do povećanja siromaštva i koje su posledice?

Bradaš kaže da je inflacija kod nas bila jako visoka, čak i kad u drugim zemljama Evropske unije nije bila, kao i da je to uticalo na porast apsolutnog siromaštva u Srbiji, čija je stopa od 2020. skočila za 5,2 odsto, što pokazuje i istraživanje agencija u okviru UN.

Ekonomije koje su „komšije“ zaraćenim zemljama – zemlje Zapadnog Balkana, zbog svoje pozicije i istorijskih odnosa sa Rusijom, i u manjoj meri Ukrajinom su među najizloženijim posledicama rata, a posebno je izazovna situacija u Srbiji. Podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. pokazuju su cene hrane u Srbiji bile među najvišim u Evropi i pre invazije na Ukrajinu, pa su do februara 2022. porasle za 15,2 odsto.

Prema podacima Narodne banke Srbije, godišnja inflacija dostigla je 15,1 odsto tokom novembra 2022. Takođe, prema podacima, rast cena hrane dostigao je 22,5 odsto, pa tako minimalna zarada više nije bila dogovoljna za pokrivanje minimalne potrošačke korpe.

Ekonomska nesigurnost, pokazuje istraživanje Ipsos-a, uticala je na smanjenje kupovne moći kod 63 odsto građana, glavni razlog za smanjenje jeste povećanje cena. Takođe, pokazuje istraživanje, više od trećine Evropljana redovno ograničava količinu hrane koju jedu, dok u Srbiji 85 odsto stanovnika traži proizvode najnižih cena, kao i specijalne ponude.

Veliki broj građana (60 odsto) pita porodicu ili prijatelje da im pozajme novac, 46 odsto ne uključuje grejanje iako im je hladno, 41 odsto ne ide kod lekara iako ima zdravstvene probleme, a 34 odsto preskače obroke iako su gladni.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari