Autobuska stanica biće javno preduzeće?

Plan novih opštinskih vlasti ima logiku jer je reč o jednom od najpoznatijih turističkih centara u kome je pitanje prevoza i autobuske stanice vitalno za čitavu privredu. Ipak, već sada je jasno da će veliki problem biti to što je bivšem vlasniku, Ostoji Tegeltiji, država, činjenjem ili nečinjenjem, omogućila ne samo da otera firmu u stečaj, nego i da najveću vrednost ATP Morave, autobuske linije, izvuče iz stečajne mase. Naime, prema podacima do kojih je došao naš list, Tegeltija je osnivao navodno ćerke firme, a zapravo preduzeća koja su imenom i adresom asocirala na povezanost sa ATP Moravom. Reč je o privatnim preduzećima registrovanim na njegove bliske rođake, poput Morave turs, u delatnosti gradskog i prigradskog prevoza, čiji je zvanični vlasnik Krstan Tegeltija. Na takve firme prebacivao je linije ATP Morave, koje u proseku donose najmanje po 100.000 dinara mesečnog prihoda, a od tih zakupa i danas zarađuje, iako je vrnjačko preduzeće u stečaju.

– Više puta smo se obraćali ministarstvu, pomoćniku ministra za drumski saobraćaj Miloradu Iliću dostavili smo sve podatke o linijama starog Autoprevoza. Obaveštavali smo ga o nezakonitostima koje čini Tegeltija tako što odliva linije iz matičnog preduzeća. Ilić nas je i obavestio da Tegeltija ne može linije Autoprevoza da prebaci ni na jednu od svojih ćerki firmi bez saglasnosti malih akcionara. U drugom dopisu nam je, takođe, rekao da sve dok ATP Morava poseduje rešenje za rad i zapisnik o radu, Tegeltija ne može prebaciti linije na druge firme. Uprkos tome on je sve vreme premeštao linije u druge firme i tako je činio sve do prošle godine. Kad je nastupio stečaj, najveći broj linija preduzeća već je bio preseljen u druge firme – objašnjava bivši radnik Dragan Nikolendžić. Prema njegovim rečima, oni su i ove godine zamolili ministarstvo da u registracionom periodu ne dozvoli da se te linije prebace na drugo preduzeće, ali je to ipak učinjeno.

Bivši radnici, koji su često organizovali i proteste zbog te privatizacije, tvrde da je bilo niz zloupotreba kojima je bivši vlasnik oštetio i preduzeće i državu.

– Otpuštao je radnike kao tehnološki višak uz mizerne otpremnine, a odmah zapošljavao nove ljude. Veliki deo voznog parka nekada jakog autoprevoznika prodao je čak i kao staro gvožđe, ali novac nije završio na računu ATP Morave, nego u njegovom džepu. Gotov novac sa blagajne je podizao i preko putnih naloga za službena putovanja na imena službenika firme, iako oni niti su to znali, niti su igde putovali – tvrdi za Danas bivši radnik Momčilo Džamić i dodaje da su radnici firme, koja je nekada upošljavala 450 ljudi, krajem 2009. stupili u štrajk, ali do dogovora sa vlasnikom nije došlo, što je bio konačni kraj za preduzeće. Ali, tokom štrajka, policija je uhapsila Ostoju Tegeltiju i on je u pritvoru proveo godinu dana.

Međutim, ono što je trenutno najzanimljivije u celom slučaju jeste činjenica da je Tegeltija u prvostepenom postupku osuđen na kaznu od 4,5 godine, ali da pravosnažna presuda nije doneta ni posle godinu i po dana, te je on još uvek na slobodi.

Naime, Viši sud u Kraljevu presudio je da je Tegeltija kriv zbog „iskorišćavanja službenog položaja i prekoračenja ovlašćenja, čime je sebi i drugima pribavio korist veću od 1,5 miliona dinara“. Sud je u tom postupku utvrdio i da je kredit za kupovinu 70 odsto akcija tadašnjeg Autoprevoza, Tegeltija, kao vlasnik novosadske firme Travel – travel, podigao kredit od 66 miliona dinara kod novosadske filijale Agrobanke. Pritom je, kao obezbeđenje, stavio hipoteku na Autoprevoz, čak tri dana pre nego što je postao vlasnik. U narednih godinu dana, kreditnu obavezu prema Agrobanci izmirio je sa 57 miliona dinara iz kredita kod Metals banke, a to zaduženje je posle nekoliko dana „pokrio“ iz novog kredita opet kod Agrobanke, ali je dužnik sada bila vrnjačka firma, a ne njegovo matično preduzeće. U prvostepenoj presudi navodi se i da je Tegeltija izmanipulisao upravni odbor ATP Morave, obezbeđujući odluku o preuzimanju duga, ali bez iznosa zaduženja, a potom je, tvrdi se u presudi, predsednika Upravnog odbora doveo u zabludu i on je potpisao odluku o preuzimanju kreditne obaveze od 57 miliona dinara misleći da je reč o knjigovodstvenoj transakciji. Sve to pokazuje da je Morava većim delom sama sebe kupila.

Prema istoj nepravnosnažnoj presudi, Tegeltija je osuđen i zbog toga što je kao direktor odlučio da ATP Morava, bez ovlašćenja i odluke Upravnog odbora, kupi preduzeće Radio-televizija Vrnjačka Banja. Na aukciji prilikom prodaje ovog preduzeća učestvovao je, sa Tegeltijinim ovlašćenjem, Branko Smiljanić, radnik ATP Morava. Vrednost imovine te medijske kuće procenjena je na 450.000 dinara, ali je Smiljanić izlicitirao iznos od čak 191 miliona dinara. Ipak, ugovor o kupovini nije zaključen, te je Agencija za privatizaciju tužila ATP Moravu, koja je presudom obavezana da isplati više od 57 miliona dinara. Zanimljivo je da je novcem istog preduzeća kupio i kraljevačke Ibarske novosti , koje u sastavu imaju nedeljni list i televiziju, ali je i taj ugovor raskinut.

Hronika

Autoprevoz je prvi put privatizovan 2004. godine. Prodat je na aukciji za 31 milion dinara ili 450.000 evra, ali je ta privatizacija posle dve godine raskinuta. Ostoja Tegeltija kupio ga je odmah potom na berzi i za paket od 70 odsto akcija platio je 56 miliona dinara. Preduzeće je osim stanice raspolagalo i zamašnim voznim parkom, a držalo je 59 međunarodnih i međugradskih linija. Autobusa više nema, od preduzeća je ostala samo stanica, a firma je u stečaju. Radnici i danas prigovaraju zbog ove privatizacije podsećajući da su „od svojih usta odvajali da bi ovu firmu izgradili bez učešća države i lokalne samouprave, a država ju je prodala pojedincu da je rasturi i opljačka“.

Prodata stanica u Trsteniku

Autobuska stanica u susednom Trsteniku bila je sastavni deo bivšeg Autoprevoza, kasnije ATP Morave i ušla je u stečajnu masu. Prodata je u posebnom postupku pre dva meseca kruševačkom Jugoprevozu, koji je kao jedini zainteresovani kupac prihvatio početnu cenu od oko 15 miliona dinara. Inače, hipoteku na stanicu u Trsteniku je imala Agencija za privatizaciju i ona je pokrenula njenu prodaju, radi namirenja dela duga nastalog prilikom neuspešne prodaje Vrnjačke radio-televizije.

Pomoć za kredite kod Agrobanke?

Bivši radnici ovog banjskog preduzeća podneli su Privrednom sudu u Kraljevu tužbu za ništavnost ugovora o privatizaciji i platili taksu kako bi predstavka ušla u postupak, ali sud ni danas, posle više od godinu dana, nije pokrenuo taj slučaj. Tačnije, oni traže da se proglasi ništavnim hipotekarni ugovor kod Agrobanke, koji je Tegeltija sklopio tri dana pre kupovine preduzeća. S druge strane, nije poznato koliko je kredita prethodnih godina Tegeltija podigao kod Agrobanke, ali novinar Danasa došao je do snimka na kom se vidi kako Mateja Mijatović, nekadašnji predsednik Opštine Vrnjačka Banja i načelnik Raškog okruga, kaže da je pomogao Tegeltiji da kod pomenute banke dobije kredit, ali da ih je ovaj kasnije „prevario“. Nepoznato je na koji način je Mijatović, čiji sin radi u Agrobanci, pomogao Tegetliji da dobije kredite kod te banke.