Banke koriste AI, ali i dalje čovek donosi konačnu odluku

Malo ko od nas primećuje kada nam banka odobri ili odbije zahtev za kredit za delić sekunde. Iza te brzine sve češće stoji veštačka inteligencija. Algoritmi danas analiziraju našu kreditnu istoriju, obrasce trošenja i desetine drugih parametara, brže nego što ikoji bankar može pregledati dokumentaciju. Ali koliko joj zapravo možemo verovati, ko je odgovoran kada pogreši i šta to znači za običnog građanina? O tome smo razgovarali s Nemanjom Lazendićem, bankarskim stručnjakom i predavačem na Salzburg University of Applied Sciences.

Koliko je AI zaista prisutan u bankarstvu danas?

Veštačka inteligencija je već značajno prisutna u finansijskom sektoru, iako je korisnici često ne primećuju direktno. Banke danas koriste različite oblike napredne analitike i AI sistema u oblastima poput detekcije prevara, upravljanja rizicima, korisničke podrške, analize podataka i automatizacije operativnih procesa.

Posebno je važna sposobnost AI sistema da u kratkom vremenu obradi velike količine podataka i prepozna obrasce koje bi bilo teško ili sporo identifikovati tradicionalnim metodama. To omogućava efikasnije procese, bržu obradu zahteva i kvalitetniju analizu u realnom vremenu.

„Ipak, važno je naglašiti da u ozbiljnim finansijskim institucijama AI ne funkcioniše kao potpuno autonomni donosilac odluka, već prvenstveno kao alat za podršku zaposlenima i procesima odlučivanja.“

Kako AI danas utiče na odobravanje kredita?

Analitički modeli i sistemi mašinskog učenja koriste se u finansijskoj industriji već godinama, mnogo pre aktuelnog talasa generativne AI. Njihova osnovna svrha jeste kvalitetnija procena rizika i konzistentnija analiza velikog broja parametara relevantnih za kreditnu sposobnost.

AI može pomoći u bržoj obradi zahteva i unapređenju procene rizika, ali evropski regulatorni okvir upravo ovakve sisteme tretira kao visokorizične. Evropska unija kroz EU „AI Act“ svrstava sisteme za kreditni skoring fizičkih lica među „high-risk AI systems“, što znači stroge obaveze vezane za transparentnost, kvalitet podataka, upravljanje rizicima i objašnjivost odluka.

Praktično rečeno, banka koja koristi AI za kreditne odluke mora biti u stanju da objasni zašto je zahtev odbijen i mora osigurati da čovek može da pregleda i preokrene tu odluku.

Da li građani treba da budu zabrinuti?

„Mislim da je važnije govoriti o informisanosti i razumijevanju nego o strahu“, kaže Lazendić. Kao i svaka tehnologija, AI donosi i značajne koristi i određene rizike.

„S jedne strane, AI može omogućiti efikasnije procese, bržu obradu zahteva, bolju detekciju prevara i kvalitetniju analizu podataka. S druge strane, legitimno je postavljati pitanja o transparentnosti modela, zaštiti privatnosti i mogućnosti algoritamske pristrasnosti. Upravo zbog toga evropska regulativa ide u pravcu strožeg nadzora nad AI sistemima koji mogu imati značajan uticaj na prava i finansijski položaj građana. Ozbiljne finansijske institucije danas AI ne posmatraju samo kao pitanje inovacije, već i kao pitanje odgovornosti, regulatorne usklađenosti i poverenja korisnika“, objašnjava naš sagovornik.

Može li AI biti objektivniji od čoveka?

To je jedno od najvažnijih pitanja u cijeloj diskusiji o AI sistemima – i odgovor nije jednostavan.

Ljudi mogu donositi subjektivne odluke i praviti greške, ali ni AI nije automatski neutralan ili potpuno objektivan. AI modeli uče iz istorijskih podataka, a ukoliko su podaci nepotpuni, neuravnoteženi ili sadrže određene obrasce iz prošlosti, postoji mogućnost da model reprodukuje iste probleme. Diskriminacija na osnovu pola, mesta stanovanja ili etničke pripadnosti nije nestala time što ju je preuzeo algoritam, već može biti samo manje vidljiva.

„Zato regulatorni okvir u Evropi veliki fokus stavlja upravo na kvalitet podataka, testiranje modela, upravljanje rizicima i ljudski nadzor. U praksi, najbolji rezultati uglavnom dolaze iz kombinacije tehnologije i stručnog ljudskog iskustva, a ne iz potpunog oslanjanja na automatizaciju“, zaključuje Lazendić.

U narednim godinama, prema Lazendićevim rečima, očekuje se još veća integracija AI sistema u svakodnevne bankarske procese, posebno u oblastima korisničke podrške, personalizacije usluga, analitike, sajber bezbednosti i automatizacije administrativnih aktivnosti. Banke koje već sada grade čvrste temelje u upravljanju podacima i modelima biće u znatnoj prednosti.

Međutim, paralelno s tehnološkim razvojem raste i značaj regulative, sajber bezbednosti i zaštite podataka. Pitanje odgovorne i transparentne primene AI postajaće će jednako važno kao i sama tehnološka inovacija.

„Dugoročno će najveću prednost imati institucije koje uspeju da pronađu balans između inovacije, regulatorne usklađenosti i poverenja korisnika. U finansijskom sektoru poverenje je i dalje ključna valuta“, zaključuje Lazendić.