Bez doprinosa urušava se čitav sistem zdravstvene zaštite

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović nije se konkretno izjasnila povodom plana Ministarstva privrede, ali je naglasila da se moraju pooštriti mere za one koji ne plaćaju doprinose, „jer se samo tako mogu povećati prava osiguranika“. Ona je dodala da svaki ministar zdravlja želi da proširi ta prava kako bi svi imali potpunu zdravstvenu zaštitu, „ali se prethodno mora raditi na povećanju finansijske discipline oko naplate doprinosa“.

– Sve je moguće ako ima novca za ono što zdravstvo treba da uradi, a zdravstvo košta. Zato moramo imati oštrije mere za one koji ne plaćaju doprinose – istakla je Đukić Dejanović.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), trenutna dugovanja za doprinose su 88 milijardi dinara, od čega je 36 milijardi nenaplativo, jer su mnoge firme ugašene, u stečaju, ili su dugovi zastareli (zakonski rok naplate je 10 godina).

Ministar finansija Srbije Lazar Krstić izjavio je da nije dobio formalan predlog o ukidanju doprinosa za zdravstvo i prebacivanja tereta lečenja građana na budžet.

– U onome što sam uspeo da pročitam iz medija nisam video na koji način taj novac može da se nadomesti u trenutnoj finansijskoj situaciji u kojoj se zemlja nalazi – rekao je Krstić. On je dodao da razume ministra privrede, ali i da je njegov predlog „sveobuhvatno pitanje kome ne treba pristupati na tako paušalan način“.

– Nije uputno razgovarati o tome kako da smanjimo prihode u budžetu, bez spremnog odgovora na koji način oni mogu da se nadomeste – zaključio je Krstić.

I direktor RFZO Momčilo Babić je putem medija saznao za predlog Ministarstva privrede, dodajući da Fond još uvek nije dobio nikakvo zvanično obaveštenje.

– Ukidanje doprinosa za zdravstveno osiguranje i prebacivanje svih troškova lečenja na državni budžet je ozbiljno pitanje i takav plan treba detaljno proučiti. U ovom trenutku je najbitnije da svi obveznici nastave sa plaćanjem zdravstvenih doprinosa i da najavu Ministarstva privrede ne shvate kao poziv za obustavu plaćanja jer je to kažnjivo – istakao je Babić za Danas.

Direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević ocenila je kao potpuno neprihvatljiv predlog Ministarstva privrede da se ukine doprinos na zdravstveno osiguranje i da se troškovi plaćaju direktno iz državnog budžeta.

– Zdravstveni sistem Srbije je na ivici održivosti već godinama, ali kako tako funkcioniše. Predloženim izmenama bi građani osetili veći teret, a mi nismo prebogata zemlja da bi im povećali namete, niti državni budžet može da finansira potrebe zdravstva – kaže Radosavljevićeva i ukazuje da bi takav potez izazvao promenu čitavog seta zdravstvenih zakona, što je nemoguće bez konsultovanja struke. Ona dodaje da bi sredstva za zdravstvo bila znatno manja ukoliko se ono finansira iz budžeta, a ne iz RFZO, „jer ko zna koja stavka po redu bi to bila“. Iako kaže da niko u ovom trenutku ne zna kako bit o izgledalo, Radosavljevićeva je „sigurna da bi se zdravstveni sistem time urušio“.

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže za Danas da obezbeđivanje dostupnosti zdravstvenog osiguranja za sve građane ne zahteva ukidanje postojećeg sistema, već samo njegove korekcije u vidu budžetskih subvencija Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje za one građane koji nisu osigurani.

– Ako ukinemo doprinos za zdravstveno osiguranje to je gubitak od dve milijarde evra. To jeste veliki prihod, ali je to mali novac kada se uporedi sa budžetima za zdravstvo zemalja sličnih našoj. To znači da bi verovatno morao da se podigne porez na zarade, a možda i PDV da bi se nadomestila ta sredstva i obezbedio novac za one koji su do sada bili neosigurani. Umesto toga, neke važne ciljeve možemo da postignemo i bez toga, ako pojačamo finansijsku disciplinu preko primene Zakona o stečaju, tako da obezbedimo da svi plaćaju poreze. Drugo, kvalitet usluga je takođe bitan, a on može da se poboljša recimo otpuštanjem nemedicinskog osoblja i povećanjem plata medicinskog, kao i nabavkom opreme. Može se izvršiti i realokacija sredstava, tako što bi se deo osoblja iz domova zdravlja prebacio u bolnice koje su često preopterećene, a moguće je da se i neki od domova zdravlja mogu zatvoriti. Takođe je potrebno povećati upotrebu generičkih lekova (kojima su istekli patenti) koji su jeftiniji od originalnih – kaže Arsić.

Ovaj stručnjak ističe da sistem koji predlaže Ministarstvo privrede nema prednosti u odnosu na postojeći sistem i da su recimo u zemljama poput Amerike ili Velike Britanije koje imaju takve sisteme ljudi prilično nezadovoljni. On dodaje i da bi sa takvim sistemom prestala potreba za postojanjem RFZO i da bi njegov posao preuzela neka uprava u okviru Ministarstva zdravlja, a da je malo verovatno da bi ona bolje radila nego što danas radi Fond.

– Drugo, predlog o uvođenju progresivnosti u oporezivanje zarada znači da bi se otežala naplata poreza jer bi time oni sa većim platama imali više motiva za poresku utaju – kaže Arsić, napominjući na kraju da su raniji podaci pokazivali da oko 700.000 ljudi u Srbiji nije zdravstveno osigurano i da bi za sve njih trebalo obezbediti novac.

Radulović: Zaposleni nisu krivi

Ministra privrede Sašu Radulovića, koji prisustvuje Juromani konferenciji u Beču, novinari su juče pitali o promenama u finansiranju zdravstvene zaštite o kojima je pisao Danas. Radulović je rekao da je pogrešan sadašnji način po kojem se zaposlenima ne overavaju zdravstvene knjižice, ako njihov poslodavac nije uplatio doprinos za zdravstvo. „Zaposleni nisu krivi za to. Ne može se naplata doprinosa za zdravstvo vršiti preko zaposlenih, već je to posao Poreske uprave“, rekao je ministar.

Babić: Za takve promene nadležno je Ministarstvo zdravlja

– Potrebna je izmena čitavog seta zakona da bi predlog Ministarstva privrede zaživeo, a za njihovu izmenu nadležno je Ministarstvo zdravlja, a ne privrede – istakao je Momčilo Babić koji objašnjava i da je zdravstveno osiguranje za sve građane već predviđeno Strategijom razvoja do 2020. godine, ali da je za ostvarenje ovog cilja potrebno vreme i odgovarajući ekonomski uslovi. U međuvremenu, potrebno je da se obezbedi redovna uplata za čiju je kontrolu nadležna Poreska uprava, a prema postojećoj regulativi, „službenici i Direkcija Fonda mogu biti novčano kažnjeni iznosom od 300.000 do milion dinara ako nekome overe zdravstvenu knjižicu bez dokaza o plaćanju doprinosa“.