Foto: Srbija Ziđin KoperRekultivacijom flotacijskog jalovišta „Veliki Krivelj“ koja je u toku, biće smanjeno raznošenje sitnih čestica prašine, a ovu meru koju primenjuje Srbija Ziđin Koper, stručnjaci na Katedri za zaštitu životne sredine borskog tehničkog fakulteta ocenjuju efikasnom.
Već dva meseca Srbija Ziđin Koper realizuje projekat rekultivacije devastiranih rudarskih površina s ciljem sprečavanja podizanja peska sa brana flotacijskog jalovišta „Veliki Krivelj“ i raznošenje materijala ka selu Oštrelj.
Procena je da će zbog velike površine biti potrebno oko pola godine da se svi poslovi završe, radiće se parcijalno i primenjivaće se različite agrotehničke mere u tretiranju zemljišta.
-Rekultivacija degradiranih površina, odnosno nanošenje plodnog sloja zemlje i ozelenjavanje spoljnih padina jalovišta koje je najbliže Oštrelju predstavlja efikasno rešenje problema prašine, a u ovaj posao biće uloženo više od 200 miliona dinara – navode u Srbija Ziđin Koper.
Šefica Katedre za zaštitu životne sredine Tehničkog fakulteta u Boru, profesorka Snežana Šerbula, ocenjuje da je ovo idealan način da se smanji zagađenje vazduha, vode i zemljišta.
-Ove mere su efikasne i sigurno će smanjiti raznošenje sitnih čestica prašine. Kada kompanija Srbija Ziđin Koper završi proces sanacije i ozelenjavanja starih flotacijskih jalovišta i visokih planira očekuje se čist vazduh nad gradom i svođenje opasnih i kancerogenih materija u vazduhu u zakonske okvire. Bor više neće biti „crna tačka“ na mapi Srbije, Balkana i Evrope – kaže Šerbula i dodaje da je reč o dobrom potezu kompanije u pravcu ekološke obnove Bora.
U kineskoj kompaniji ističu da su, kada je u pitanju rekultivacija devastiranih rudarskih površina, prioritet Oštreljska i brane 1 i 2 flotacijskog jalovišta, jer sa njihovih „kruna“ vetar najlakše raznosi materijal ka selu Oštrelj, što direktno utiče na životnu sredinu i zdravlje ljudi.
Do sada je na Oštreljskoj brani, koja je i najbliža istoimenom selu, već rekultivisano 4,3 hektara.
Tokom rekultivacije najpre je navezena zemlja, a potom posejana i trava, a na isti način rađeno je i na brani 1, gde je dosad rekultivisano 4,4 hektara.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
