Smanjuje se broj letova, a cena putovanja raste: Doplata za gorivo može da poskupi kartu i za više od 100 evra

Rat u Iranu izazvao je brojne probleme, pre svega, ekonomske jer je naglo i drastično porasla cena nafte.

To je u velikoj meri uticalo na transport koji direktno zavisi od nafte, ali i u fizičkom smislu jer su brojne zemlje bile zahvaćene ovim sukobom zbog čega njihov vazdušni prostor nije bio bezbedan.

Sve je to povećalo troškove avio-kompanija koje su počele da primenjuju različite mere, kako bi taj udar ublažile, a da se on ne prelije odmah na putnike.

Jedna od najnovijih vesti ovih dana odnosi se na veliku nemačku avio-kompaniju Lufthanza, koja je najavila da će smanjiti broj letova tokom leta.

Iako je to za kompaniju svega jedan procenat raspoloživih kilometara, ukupno 20.000 letova će biti uklonjeno iz rasporeda. To je, prema njihovim procenama, ekvivalentno približno 40.000 tona mlaznog goriva, čija se cena udvostručila od izbijanja sukoba u Iranu.

Brojne svetske avio-kompanije preuzele su određene korake delom zbog nužde, a delom kako bi što lakše prebrodile trenutnu krizu.

Većina ih je prvenstveno obustavila letove preko ratom zaraćenih zemalja, a mnogi su letove preusmerili na druge destinacije, dok su se neki odlučili i za rez letova, pre svega, onih koji su najmanje profitabilni. Kao još jedna mera, tu je svakako i poskupljenje usluga za putnike – skuplje karte, doplate ili veće pomoćne naknade.

Prema pisanju BBC-a, rat na Bliskom istoku doprineo je naglom porastu cena avio-karata, pri čemu su najjeftinije karte u ekonomskoj klasi u proseku poskupele za 24 odsto u odnosu na isti period pre godinu dana.

O krizi oglasila se i naša nacionalna aviokompanija „Er Srbija“ koja je poručila da neće povlačiti tako drastične poteze, ali da će karte, ipak, morati da poskupe.

Direktor za komercijalu i strategiju „Er Srbije“ Boško Rupić za Radio-televiziju Srbije (RTS) upozorio je da će cene karata ići uzlaznom putanjom.

„Postoje doplate na ime goriva, ali oni koji su već kupili karte neće doplaćivati. Imamo preko milion prodatih karata za ovu godinu, savetujemo da se koriste promocije, kupite karte na vreme da izbegnete dodatne troškove“, poručio je on.

Kakva je trenutna situacija, a kakav scenario se očekuje?

Luka Popović sa portala „Ex-Yu Aviation News“ za Danas navodi da ova odluka Lufthanze pokazuje da aviokompanije na trenutnu krizu više ne gledaju kao na kratkotrajan poremećaj, već kao na nešto što zahteva ozbiljno prilagođavanje poslovanja.

„Lufthanzina otkazivanja nisu samo posledica slabije tražnje na pojedinim tržištima, već prvenstveno pokušaj da se smanje operativni troškovi u trenutku kada su gorivo, osiguranje i ukupni operativni rizici znatno porasli“, ukazuje on.

Kako pojašnjava, rat u Iranu i nestabilnost na Bliskom istoku do sada su uticali na avio-industriju kroz skok cena goriva, koje kod mnogih prevoznika čini između 25 i 35 odsto ukupnih troškova.

„Takođe, kroz zatvaranje ili ograničeno korišćenje vazdušnog prostora, što produžava letove, povećava potrošnju goriva i troškove posada. Utiče i kroz rast premija osiguranja i opšti oprez aviokompanija kada planiraju kapacitete. Vidimo da pojedini prevoznici redukuju frekvencije, odlažu uvođenje novih linija ili privremeno suspenduju linije kako bi zaštitili profitabilnost“, napominje on.

Kako dodaje, neke kompanije su već počele da uvode ili razmatraju povratak doplata za gorivo.

„To se naročito odnosi na dugolinijske letove, iako mnogi prevoznici taj trošak i dalje prikrivaju kroz generalno povećanje cena karata umesto kroz posebnu stavku. Visina doplate zavisi od više faktora: cene kerozina, trajanja leta, tipa aviona, tržišne konkurencije, kao i toga da li prevoznik ima hedžing ugovore, odnosno unapred zaključane cene goriva“, objašnjava Popović.

Kako upozorava, na kraćim evropskim letovima doplata može biti relativno simbolična, dok na dugim interkontinentalnim rutama može povećati cenu karte za nekoliko desetina, pa i više od stotinu evra.

Međutim, kako kaže, veći efekat često nije sama doplata, već rast bazne tarife.

Popović ukazuje da postoje i dodatni troškovi koji su često manje vidljivi putnicima.

„Pored goriva, rastu troškovi osiguranja, navigacionih taksi zbog dužih ruta, troškovi posada zbog produženog perioda letenja (rada), kao i troškovi iznajmljivanja aviona, jer finansijska tržišta postaju opreznija“, navodi.

Ako se kriza produži, prema njegovom mišljenju, moguće su i veće aerodromske takse na pojedinim tržištima, kao i dodatni troškovi vezani za bezbednost.

„Sve to na kraju indirektno utiče na cenu koju plaća putnik“, poručuje naš sagovornik.

Ipak, kako kaže, ne postoji jedinstven procenat koliko su karte do sada poskupele jer sve zavisi od tržišta, ali na pojedinim linijama karte su već skuplje između pet i 20 odsto, dok su na linijama koje su pogođene smanjenjem kapaciteta poskupljenja i veća.

„Cenu karte ne određuje samo gorivo. Na nju utiču ponuda i tražnja, konkurencija, popunjenost letova, sezonalnost i troškovi aerodroma. Većina kompanija koristi ‘revenue management’ sisteme, što znači da kompjuter na osnovu svih ovih faktora menja cenu karte gotovo u realnom vremenu. Ako aviokompanija smanji broj sedišta na tržištu, a tražnja ostane ista, cena gotovo automatski raste“, pojašnjava on.

Popović savetuje putnicima da karte kupe ranije, posebno za letnje putovanje.

„Ako gorivo dodatno poskupi ili dođe do novih poremećaja u kapacitetu, kasnija kupovina može biti skuplja“, upozorava.

Međutim, kako napominje, izuzetak mogu biti „last-minute“ promocije na linijama gde tražnja oslabi.

„Primera radi, letovi iz Beograda za Dubai su značajno poskupeli u poslednjih mesec dana jer je redukovan broj letova sa 17 nedeljno pre rata u Iranu, na samo tri nedeljno. Međutim, u poslednjih nedelju dana, zbog značajno smanjene tražnje, došlo je do korekcija cena, pa su one sada niže u predstojećem periodu nego pre rata“, navodi Popović.

Takođe, kako dodaje, za putnike kojima su datumi fiksni, rana kupovina je trenutno sigurnija opcija, uz preporuku da biraju fleksibilne tarife kada je moguće.

Veljko Mijušković sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu za Danas naglašava da je uticaj rata u Iranu i skok cena nafte na aviokompanije bio direktan i vrlo brz.

„Gorivo čini između 25 i 35 odsto ukupnih troškova aviokompanija, pa svaki rast cene nafte odmah udara na operativne troškove. U poslednjim nedeljama, uz rast nafte od oko 50–60 odsto, cena kerozina rasla je nešto sporije, ali i dalje dvocifreno, što je dovoljno da značajno poremeti planove kompanija“, ukazuje on.

Prema njegovim rečima, putnici u Srbiji su za sada delimično osetili posledice, ali ne u punoj meri.

„Za sada se efekat vidi kroz skuplje karte na popularnim rutama i manju dostupnost jeftinih tarifa, ali najveći talas poskupljenja obično kasni nekoliko nedelja ili meseci. Pravi efekti će se videti tokom letnje sezone“, smatra Mijušković.

Veza između rasta cena nafte i kerozina postoji, ali nije potpuno linearna, objašnjava naš sagovornik.

„U praksi, porast cene nafte od 10 odsto obično znači rast cene kerozina od šest do osam odsto, uz dodatne varijacije zbog rafinerijskih kapaciteta i logistike. U krizama, taj odnos može biti i nepovoljniji zbog uskih grla u preradi“, navodi on.

Mijušković kaže da su kompanije na krizu reagovale kombinovanim merama.

„Veće kompanije koriste ‘hedging’ (osiguranje cena goriva) i kratkoročno ublažavaju udar, ali to traje ograničeno. Nakon toga, deo troška se gotovo neminovno prebacuje na putnike, jer su marže u avio-industriji relativno niske“, upozorava on.

Mijušković napominje i da doplate za gorivo mogu povećati cenu karte za pet do 20 odsto, u zavisnosti od dužine leta i politike kompanije.

„Nekada su uključene u cenu karte, a nekada se prikazuju kao poseban trošak, što zavisi od regulatornih pravila i strategije kompanije“, pojašnjava.

Smanjenje broja letova je, prema njegovim rečima, racionalna poslovna odluka.

„Kada troškovi rastu i neizvesnost je visoka, kompanije smanjuju kapacitete da bi očuvale profitabilnost. Međutim, ako se taj trend produži i proširi, može postati signal dubljeg poremećaja u sektoru“, upozorava.

Manja ponuda, dodaje, vrlo direktno utiče na cene.

„Manje letova znači manju ponudu, a to gotovo uvek vodi ka višim cenama. U kombinaciji sa skupljim gorivom, to stvara dvostruki pritisak na karte, pa je realno očekivati dodatna poskupljenja, posebno na frekventnim i turističkim linijama“, zaključuje Mijušković.