Zarada i do 1.500 evra mesečno: Da li sve veća popularnost stana na dan podiže stanarine u Beogradu?

Kako je Dojče vele nedavno pisao, sve više stanova u popularnim evropskim gradovima izdaju se kao apartmani.

„To diže cene kirija u nebesa i otima stambeni prostor od lokalaca. Mnogi gradovi se muče sa tim“, naveli su oni.

Kako su oni objasnili, za „običan svet“ to znači da sve teže može da plati stanarine, ili da mora da se potiskuje na rub gradova.

Kako ova „bolest“, pre svega, pogađa velike gradove, ni Beograd nije izostavljen, ali naši sagovornici su  saglasni da sve više apartmana ne utiče na podizanje cena stanarina, jer su to dve različite oblasti.

Kaća Lazarević, vlasnica agencije za nekretnine, za Danas navodi da je potpuno neuređena oblast izdavanja stanova na dan, jer se time bave i agencije i pojedinci i oni određuju cene.

„Turistički savez Boegrada (TOB) je pokušao tu oblast da uredi zbog stranaca, međutim, nisu uspeli“, ukazuje ona.

Ona dodaje da je situacija sa tim jako zbunjujuća.

„Ne zna se ko tu izdaje i šta izdaje, to sve ide preko interenta i međunarodnih sajtova i tu se odlično posluje. Ljudi zakupe stanove povoljno i onda ih izdaju na dan i to uz saglasnost vlasnika. Puno stanova na dan se izdaje i u Beogradu na vodi“, kaže naša sagovornica.

Ona dodaje da su stanovi na dan i apartmani vrlo primamljivi ljudima koji ne žele da budu u hotelima.

„Svakako je i jefitinije, pa je zato je traženo“, objašnjava Lazarević.

Prema njenoj proceni, zarada na aprtmanima je mnogo bolja.

„Ako vi dnevno izdajete apartman za 20, 50 ili 100 evra, mesečno „uberete“ 1.500 evra. Inače biste za taj stan, i da je idealan, dobili najviše 500 ili 600 evra, ako ga dajete na izdavanje na mesečnom nivou“, procenjuje ona.

Lazarević smatra da to, ipak, ne utiče na podizanje cena stanarina.

„Onaj ko izdaje stan na duže taj neće da izdaje stan na dan, to su dve potpuno odvojene oblasti i ne utiču jedna na drugu“, naglašava ona.

Procenitelj nekretnina i stalni Sudski veštak ekonomsko finasijske struke Milić Đoković za Danas kaže da je izdavanje stana na dan (apartmanskog tipa) relativno isplativije, ali da je to mnogo veći posao.

„To zahteva konstantan rad, uvid ko vam dolazi u stan, kada odlazi, uplate, stanje nekretine, čišenje i održavanje i na kraju veće obaveze u odnosu na poreski organ i državu“, navodi on.

On objašnjava da sve veći broj apartmana ne utiče na povećanje cena stanarina.

„To je poseban segment tržišta, pre svega manjih nepokretnosti, odnosno manje kvadrature i nisu standardne nekretine za najam porodica“, naglašava naš sagovornik.

Đoković pojašnjava i da veći broj aparmana ne bi trebalo da utiče na to da dođe do deficita stanova za izdavanje na duže.

„Taj segment tržišta oslonjen je na turistički sektor, dok je klasičan najam pre svega vezan za opštu potrošnju i svakodnevnu potrebu“, kaže on.