Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Promena niže stope donosi veća poskupljenja

* Mislim da je bolje da se podigne viša stopa nego da se niža izjednači sa višom. Niža stopa se primenjuje za egzistencijalne proizvode, koji imaju natprosečno učešće u potrošnji siromašnih domaćinstava, kao što su hrana, lekovi, udžbenici i komunalne usluge. Između malog povećanja cena svih proizvoda, kao u slučaju kada bi se opšta stopa PDV-a podigla na 20 ili 21 odsto ili velikog rasta cena nekih proizvoda, do čega bi došlo kada bismo za proizvode sa stopom od osam odsto uveli stopu od 18 procenata, mislim da je bolja prva opcija.

* Neosporno je da akcize treba da budu podignute, ali tu država ima ograničenje zbog sporazuma sa proizvođačima cigareta. Akcize mogu postepeno da se povećavaju, a tek od 2012. godine država će biti potpuno slobodna u formiranju akciza. Što se tiče poreza na dohodak, mislim da bi trebalo uvesti neku vrstu standardnog oporezivanja, odnosno sintetički porez, dok smo kod poreza na dobit i predlagali da se ukinu olakšice koje sada postoje jer je porez na dobit u Srbiji već nizak. Poreske olakšice uglavnom postoje u zemljama u kojima je sama poreska stopa visoka, što kod nas nije slučaj.

* Mogao bi. Ako rashode budemo držali pod kontrolom.

 

Milica Bisić, profesorka FEFA

Nije potreban viši PDV

* Kada je reč o PDV-u sve što bi trebalo uraditi je da se preispita lista proizvoda koji su oporezovani po nižoj stopi, tako da na njoj ostane samo jedan mali broj osnovnih životnih proizvoda, a da se recimo kupovina računara ili plaćanje gasa oporezuje opštom stopom od 18 odsto. Takođe je potrebno da se pojača naplata i kontrola i više ništa ne bi trebalo menjati.

* Akcize se i sada povećavaju za po četiri dinara po pakli cigareta svake godine, što mnogi zaboravljaju. To povećanje je ustanovljeno zakonom i pitanje je kako bi veći rast akciza uticao na tržište, tako da mislim da tu ne treba ništa menjati. Kod poreza na dobit treba preispitati poreske olakšice i kredite. Naša poreska stopa je već mala, kakva i treba da bude, ali uz olakšice i kredite država gubi onoliko koliko i ostvaruje tim porezom. Možda bi jedino trebalo da ostane jedna olakšica za investicije, dok bi sve ostale trebalo da budu ukinute. Zakon o porezu na dohodak bi morao da se detaljno pretrese i da se ujednače efektivne poreske stope od raznih izvora prihoda. Predlozi za promenu zakona koji u obzir uzimaju samo zarade, napravili bi veliku razliku u oporezivanju u odnosu na ostale vrste prihoda od rada pa je pitanje koliko bi pomogli da se ostvare ciljevi poreske reforme, poput prelaska iz sive u belu ekonomsku zonu.

* Tri kategorije utiču na budžet. Prvo su porezi i mislim da su PDV, porez na dohodak i porez na dobit zreli za pretresanje, kako bi se proširenjem poreske osnovice, bez menjanja stopa povećali prihodi. Drugo je sistem raznih naknada, koje ne donose tolike prihode, ali su nezanemarljive za privrednike. Tu su razne naknade za vodu, za šume i još mnoga toga drugog, tako da bi u toj oblasti morao da se uvede red. Na trećem mestu su lokalne javne finansije, koje su trenutno u mnogo većem problemu od republičkog budžeta. Pošto su smanjeni transferi ka lokalu, lokalne samouprave ne izmiruju sve obaveze i imaju skrivene deficite, tako da je najbitnije da se to promeni kako u 2011. ne bismo imali probleme.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.