foto Nadica Jakovljev/DanasOve se godine navršilo tačno deset godina kako je nekada ugledna zrenjaninska štamparija “Budućnost” posle problematične privatizacije prestala sa radom. Zgrada u centru grada, pod prethodnom zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture propada.
Zrenjaninska štamparija “Budućnost” doživela je sudbinu brojnih zrenjaninskih firmi, nesrećno privatizovanih tokom dvehiljaditih godina.
Od trenutka privatizacije, štamparija više nije radila, a praktično je kao preduzeće koje se bavi štamparskom delatnošću prestalo da postoji 2012. godine.
Skoro deset godina kasnije, objekti bivše štamparije, iako vredno kulturno dobro, napušteni i očerupani, propadaju, a kako se nezvančno saznaje, na tom ekskluzivnom mestu u centru grada trebalo bi da nikne zgrada sa stanovima.
Štamparija “Budućnost” prodata je 28. januara 2009. godine na javnoj aukciji u Novom Sadu. Na aukciji se prodavalo 34,3 odsto društvenog kapitala, do 30 odsto je bilo u rukama radnika a ostatak kapitala je bio u vlasništvu Akcijskog fonda.
Iako je ugovor o kupoprodaji potpisao Beograđanin Dejan Grbić, kao fizičko lice, već se tada znalo da postoji još jedan kupac, novosadsko preduzeće “Stilos”.
Ukupna vrednost kapitala štamparije procenjena je na 19, 8 miliona dinara, a nešto više od trećine štamparije, Grbić i “Stilos” platili su 49.346 evra, uz mogućnost da sumu isplate u šest rata.
U kupoprodajnom ugovoru stoji i napomena da se u tome što se kupili nalazi i nacionalizovana imovina.
Vrlo brzo vlasnička struktura se promenila pa je većinski vlasnik zrenjaninske „Budućnosti“ postao novosadski „Stilos“ sa 51 odsto kapitala, Grbiću je ostalo 34, a preostali deo od 15 odsto kapitala pripadao je malim akcionarima.
U momentu prodaje, u štampariji se, bar na papiru, vodilo 76 zaposlenih.
Dve godine kasnije, 2011. ostalo ih je 12.
Plate nisu dobijali, niti im je uplaćivano obavezno osiguranje. Štrajkovali su punih 10 meseci, od kraja 2011. do jeseni 2012, da bi na kraju od štrajka odustali, iako nijedan zahtev koji su uputili poslodavcu nije bio ispunjen.
Štrajk je počeo zbog neisplaćenih zarada, regresa, toplog obroka i putnih troškova, kao i zbog otkaza. Radnici su u to vreme tvrdili da je većinski vlasnik zrenjaninske štamparije, iz pogona izneo mašine, polako ostavljajući za sobom prazne pogone.
Onda je usledio već toliko puta viđen scenario – stečaj preduzeća, a zatim i bankrot.
Preostali radnici devet meseci nisu imali nikakva primanja, a živeli su od paketa socijalne pomoći i pomoći tadašnje gradske vlasti.
– Bilo je strašno. U par meseci bez posla sam ostala ja u štampariji i muž u “Miderima”. Bez dinara u kući. Slično je bilo i mojim kolegama. Jedna nam se koleginica obesila na tavanu štamparije iz očaja. Iako smo imali sve dokaze kako je privatizacija odrađena, o tome šta nam novi vlasnik duguje, išli u policiju, tužilaštvo, bilo je deset kutija razne dokumentacije, ni do danas nam dugovi nisu plaćeni niti se šta sa privatizacijom dogodilo, kaže Radmila Vašaš, jedna od 12 radnika koji su ostali do kraja rada štamparije.
Kaže da su iz institucija govorili da će im pomoći a javna tužiteljka ih čak hrabrila da „teraju“ slučaj do kraja. Njih 12 nisu imali snage za to.
– Jako sam emotivna kad govorim o štampariji u kojoj sam provela 27 godina. Nerealno je očekivati da šaka radnika istera tu priču. Tri godine sam živela od paketa pomoći, dočekala penziju koja je tada bila 12, a sada je 17 hiljada dinara. Niti smo imali snage niti para da se sudimo i tužimo i tako se priča završila, kaže Radmila Vašaš.
Kako se nezvanično saznaje, na mestu gde se sada nalaze pogoni nekadašnje štamparije, koji jednim delom izlaze i na Begej, biće višespratnice. Te nezvanične informacije niko nije mogao da nam potvrdi.
Zgrada se nalazi u režimu prethodne zaštite zbog svojih arhitektonskih i umetničkih kvaliteta. To su u prirodi dve kuće koje se nadovezuju a podignute su u različitom vremenskom periodu.
Starija kuća, sa raskošnijom fasadom, najverovatnije je izgrađena početkom osamdesetih godina 19. veka. Prostrana parcela koja se protezala do obale Begeja prvo je bila u vlasništvu porodice Lehman, a od 1881. industrijalca Agošton Napholca.
On je u njoj imao parnu pilanu i drvaru. Jedno vreme se pod zakupom u ovoj kući nalazila Mađarska kraljevska pošta i telegraf.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
