Selektivni izlov riba iz Palićkog jezera, foto: J. PatarčićPandemija je ubrzala propast domaćeg ribarstva i od 2020. godine usled povećane tražnje imamo rast cena, ocenio je Aleksandar Stajčić, direktor DTD ribartsvo i potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije na RTS-u.
“U sledeće dve, tri godine možemo očekivati visok nivo cena domaće ribe. Naši proizvođači uspeli su da zadovolje 80 odsto tražnje, ali posle praznika biće više uvoza”, istakao je on.
U Srbiju se uveze godišnje do 50.000 tona ribe, uglavnom morske i to sveže i zamrznute sa svih strana sveta.
Međutim, preti i sve veći uvoz šarana, kako je napomenuo Stajčić zbog visokih operativnih troškova i dosta skupe i neefikasne proizvodnje u odnosu na okolne zemlje.
“Nameti vodoprivrednih preduzeća su jako visoki. Voda kao osnovni resurs nam je jako skupa. Predlagali smo preko Ministarstva poljoprivrede da nam se smanje ili ukinu vodoprivredne dozvole, ali sem razumevanja nismo došli do nekih rezultata. Ako se ribarstvu ne pomogne, bojim se da ćemo ostati na tradicionalnom nivou proizvodnje šarana”, upozorio je Stajčić dodajući da prema njihovoj analizi ribarstvo godišnje uplati u budžet po raznim osnovama oko milijardu dinara, a na ime subvencija od po 10 dinara po kilogramu ribe dobije oko 40 miliona dinara.
On je istakao i da EU ima mnogo davanja koja nisu direktne subvencije čime se mnogo novca ubacuje u akvakulturu.
“Strategija EU je održanje vodenih površina i kroz tu strategiju održavaju ribarstvo u Centralnoj Evropi živim. Kod nas nije jasno definisana strategija i zato imamo velike amplitude u proizvodnji i ceni”, rekao je Stajčić.
On je istakao i da izvoz domaće ribe ne postoji, ali i paradoks da najviše izvozimo norveškog lososa, koji se ovde prerađuje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
