Drakulić o nestašici peleta: Tri su razloga, jedan je što nema drveta 1Foto: N1/ Printscreen

Zašto nema peleta? Tri su razloga, jedan je što nema drveta, kaže Zoran Drakulić, osnivač kompanije Bioenergy Point, jednog od najvećih proizvođača peleta u Srbiji.

„Nama su Srbijašume ove godine isporučile 52,7 odsto potrebne količine drveta po redovnom ugovoru, a slično je i sa ostalim velikim peletarima. Drugo, tržište privatnog drveta je katastrofa. Sa povećanjem koje su Srbijašume imali, drvo je 4.800 dinara, a danas mi kupujemo na tržištu to privatno drvo, koje učestvuje 50 odsto u proizvodnji peleta, po ceni od 12.000 dinara“, kaže Drakulić za Infobiz televizije N1.

Toj ceni je, tvrdi, najviše doprinela jedna strana kompanija.

„Ta kompanija radi 12 godina, ima oko 120 zaposlenih, a potroši 530.000 tona drveta godišnje. I oni su neverovatno digli cene, nemaju ograničenje izvoza – izvoze normalno, i to 80 odsto svojih proizvoda. Faktički, mi njima ne možemo da konkurišemo jer imamo limitiranu cenu, a oni nemaju. A, šta je čudno – to preduzeće godinama posluje na ivici rentabilnosti. Od vlade smo tražili da tamo ode finansijska inspekcija“, navodi Drakulić.

Na pitanje kako do sada to nije bio problem, jer taj investitor radi ovde već 12 godina, Drakulić kaže da je u međuvremenu porasla potrošnja peleta i situacija se na tržištu promenila.

„Vi ovde držite investitora koji nema proizvodnju u Austriji, ali interveniše austrijski ambasador. Ja kažem ok je ako interveniše, mi ćemo da platimo da se vrati u Austriju, ima i tamo drveta“, rekao je Drakulić .
Šta kažu u kompaniji

Navode da „Kronospan Srbiju košta 180 miliona evra“, finansijska direktorka te kompanije Lana Mošić ocenjuje kao potpuno netačnu i besmislenu informaciju.

„Kronospan posluje kao i sva druga preduzeća, potpuno u skladu sa zakonom, a posebno naglašavamo da redovno uplaćujemo u budžet sve poreze, doprinose i dažbine. Takođe, nismo korisnik nikakvih subvencija“, ističe Lana Mošić.

Kompanija Kronospan je u Srbiji, kaže, prisutna od 2007. godine. To je, dodaje, green field investicija vredna 135 miliona evra.

„Bavimo se proizvodnjom pločastih materijala na bazi drveta, (sirove i oplemenjene iverice), koja je kapitalno intenzivna delatnost, sa visokim stepenom automatizacije. Naši najveći kupci su renomirani domaći proizvođači nameštaja: Forma Ideale, Matis, Jela Jagodina i drugi, koji ukupno zapošljavaju preko 3500 radnika. Od 80 do 85 odsto godišnje proizvodnje plasiramo na domaćem tržištu. Direktno zapošljavamo više od 150 zaposlenih, a indirektno, kod eksterno angažovanih pružalaca usluga još 1.000 zaposlenih“, navodi Mošić u odgovoru redakciji Infobiza.

Cenu proizvoda Kronospana diktira, kaže – tržište i proizvodni troškovi.

„Tržište pločastih materijala od drveta u Srbiji je slobodno i uvoz našeg proizvodnog sortimenta nije ograničen, tako da su na našem tržištu prisutni i drugi proizvođači iz zemalja EU i Turske (do ove godine i iz Rusije i Belorusije) i konkurencija je jaka“, navodi ona.

Snabdevanje drvnom sirovinom je, dodaje, i za ovu kompaniju u poslednjih godinu dana – neizvesno.

„Imali smo zastoje u proizvodnji zbog nedostatka materijala u nekoliko navrata. Ugovori za snabdevanje drvnom sirovinom koje imamo potpisane za ovu godinu, do sada su realizovani tek 20 odsto od ukupne ugovorene količine, a približavamo se kraju godine. Na dalje je realizacija istih potpuno nepredvidiva. Proizvodnja iverice pripada industriji nameštaja, u kojoj privredni subjekti imaju obavezu i trude se kao i svi, naravno, da u ovim kriznim periodima održe kontinuitet u poslovanju i sačuvaju više hiljada radnih mesta. Međutim, zbog neizvesnog tržišta drvne sirovine i mogućih zastoja u proizvodnji, realan je rizik da više hiljada radnih mesta u drvnom sektoru Srbije koji je vezan za proizvodnju nameštaja bude ugroženo“, navodi finansijska direktorka kompanije.

Zabrana uvoza iz okolnih zemalja

Treći faktor koji je uticao na to da nema dovoljno peleta na tržištu je, prema rečima Zorana Drakulića – zabrana izvoza peleta iz okolnih zemalja.

On ističe da od 4. decembra 2021. godine nema dovoljno drveta.

„Imali smo razgovore u vladi i sa ministarstvom, strahovalo se da će svi koji se greju na pelet da pređu na struju, i sada se situacija popravila. Šaljemo nedeljno izveštaje o tome koliko nam je drveta isporučeno. Problem je, međutim i sa privatnim drvetom. Tražili smo i da tu bude ograničena cena, a vlada je rekla da tu cenu neće ograničiti jer se plaši se drveta neće biti“, kaže Drakulić.

On ističe da, ako neko ima i dva i po puta veću cenu – neće mu biti problem da radi.

„Proizvođači peleta sada rade sa 60 odsto prošlogodišnjeg kapaciteta. Što se tiče izvoza peleta, proizvođači ove godine skoro da nisu izvozili, bili su odgovorni prema domaćem tržištu. A izostao je i uvoz iz regiona“, navodi on.

Crno tržište, ko je kriv?

Nije to samo da su trgovci sklonili pelet ili su neki mali peletari kupovali na crno drvo i prodavali na crno pelet, ali to je minimalno.

„Trgovci sa ograničenom cenom nemaju zaradu, mi smo rekli – ograničite nama cenu, ali dajte i trgovcima veću maržu. Mi imamo, govorim o velikim proizvođačima, prodajna mesta, danas ima peleta, za sutra ne znamo. Sada imamo narudžbine za narednh 10 dana, puni smo, a danas imamo sirovine za pola današnje proizvodnje. Sutra da li ćemo da proizvodimo – ne znamo. Uvek smo imali oko 15.000 kubika u skladištu, a sada radimo od danas do sutra“, kaže sagovornik Infobiza.
Kako rešiti problem

Srbijašume, kaže Drakulić, moraju od ministarstva da dobiju kredit da kupe mehanizaciju.

„Kad padne kiša ili sne oni ne mogu da uđu u šume zbog blata do kolena. Dok je lepo vreme – sve je u redu“, kaže Drakulić.

Dodaje da će ograničenje cene i zabrana izvoza peleta zadržati i posle isteka roka od tri meseca. Situacija će, kako naglašava, biti ista.

„Idemo u loše vreme, mi samo manje peleta možemo da proizvodemo. Doduše, Ministarstvo energetike je preuzelo sa vojskom kada se budu radili putevi da će seći šume, ali je pitanje po lošem vremenu da li je to ostvarivo ili ne, da li ćemo to dobiti tek na proleće“, navodi Zoran Drakulić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.