Ekonomsku godinu obeležili privredni oporavak, inflacija, energetska kriza 1Dušan Vujović Foto: Printscreen/kopaonikbusinessforum.rs/live (arhiva)

Da li je tema godine privredni oporavak? Ili inflacija? Ili energetska kriza? Na zalasku turbulentne 2021. godine fakultet FEFA je organizovao tradicionalni onlajn razgovor sa profesorima tog fakulteta na kojima su se mogle čuti analize i viđenja aktuelne situacije u ekonomiji i biznisu.

Među njima je Dušan Vujović, bivši ministar finansija i ekonomista Svetske banke koji je podsetio na prognoze Međunarodnog monetarnog fonda prema kojima je 2021. godina izlaska iz krize, a 2022. godina vraćanja na stabilnu putanju ekonomskog rasta. Naravno pod pretpostavkom da nema novih talasa pandemije i zaključavanja ekonomija.

“U prvim fazama pandemije u 2020. godini i većem delu 2021. države su pružile pomoć privredama kako bi očuvale poslove i ekonomsku aktivnost. Sve zemlje su imale uglavnom slične mere – linearnu pomoć i nisu uspeli da razlikuju preduzeća koja imaju budućnost od onih koja su iskoristila krizu i pomoć države da prežive. Sada sa ekonomskim oporavkom desila se savršena oluja. Istovremeno imamo pritisak potrošačke tražnje i rasta troškova na strani ponude, a tome se pridružio rast troškova za sirovine i energente. Fiskalna ekspanzija postaje problem”, ocenio je Vujović dodajući da globalnoj ekonomiji preti velika opasnost da se istovremeno pokrenu svi izvori inflacija.

“Poslednjih 20 godina došlo je do podele rada. Kina i Indija preuzeli su proizvodnju mnogih stvari i kada se to upari sa problemima u transportu, čak i tamo gde ima potencijala za rast sirovine ne mogu da stignu”, zaključio je on.

Prošle godine globalni BDP je smanjen za 3,1 odsto, ove godine ostvariće rast od 5,9 odsto, a u sledećoj se predviđa rast od 4,95 odsto.

Profesor Nebojša Savić koji je i predsednik Saveta guvernera Narodne banke Srbije ističe da će ove godine privredni rast Srbije biti nešto preko sedam odsto, dok se za sledeću godinu predviđa usporavanje na 4,5 odsto.

”Naš rast je pre svega baziran na izvozu i domaćoj potrošnji, gde je najviše doprineo građevinski sektor vođen javnim investicijama. Ostaju otvorena pitanja vezana za inflaciju. Naša inflacija je najvećim delom uvozna inflacija. U ovom trenutku dominanatan uticaj dolazi sa strane ponude, mada jednim delom imamo pritisak i sa strane tražnje. Na tražnju se može uticati merama, ali sa lancima snabdevanja Srbija malo šta može da uradi. Mislim da neće biti stgflacije na globalnom nivou, već se govori o biflaciji, pojavi kada neke cene stagniraju ili čak padaju, a neke druge kao energenti rastu”, naveo je Savić dodajući da će međugodišnja inflacija u Srbiji ove godine biti oko 7,5 odsto, a prosečna godišnja inflacija oko 3,5 odsto.

Centralne banke našle su se u procepu, s jedne strane između potrebe za privrednim oporavkom, a s druge sa rastom cena,

Vujović smatra da većina zemalja ne želi da podiže kamatne stope, jer to utiče na privrednu aktivnost. Takođe, promena referentnih kamata dovodi do promena niza drugih kamatnih stopa.

“I Fond kaže kontrolišite inflaciju, ali nemojte da gušite rast. Centralne banke će imati delikatnu obavezu da istovremeno drže nogu i na gasu i na kočnici. Moraju da paze da inflacija ne postane deo očekivanja, jer kada počnu da je ugrađuju u ugovore i cene ona postaje strukturni problem”, upozorava Vujović.

Sa ovim se slaže i profesor Savić koji predviža da će centralne banke biti maksimalno oprezne, da će čekati i pratiti šta će biti sa pandemijom i lancima snabdevanja.

“Da li će proizvođači iz SAD i EU premestiti proizvodnju iz Kine ili će ostati tamo? Recimo transport iz Kine je poskupeo četiri puta. Mislim da će centralne banke generalno gledati da što sporije povećavaju kamatne stope i da će pokušati da zadrže očekivanja na postojećem nivou. Kod nas je inflacija 7,5 odsto, a očekivanja tržišnih učesnika na 24 i 36 meseci su 3,5 odsto. Sve ukazuje da će inflacija iščileti za šest, sedam meseci. Cene energenata u prošloj godini su padale, a u ovoj rastu. Cene neprerađene hrane su zbog suše skočile. Taj efekat će sledeće godine nestati i od polovine sledeće godine vraćamo se na ciljanu inflaciju”, poručio je Savić.

Drugi problem je energetska kriza. Goran Radosavljević, profesor na FEFA istakao je da se do sada energija uvek uzimala kao data, ali se ona transformiše i postaje rizičnija za procene.

“Poremećaji u energetici nisu novi, ali se oni sele sa naftnog tržišta, na tržište električne energije. U Evropi je trenutno cena četiri puta veća od proseka prethodnih 10 godina. Takođe, gas je 16 puta skuplji od prošlogodišnjeg proseka. Takođe postoje procene da bi ceo svet dostigao nivo razvoja Evrope potrebno je tri puta više energije. Da bi dostigao nivo razvoja Zapadne Evrope potrebno je pet puta više energije. Niko ne zna odakle ta energija”, kaže on dodajući da se uporedo sa rastom cena dešava i tranzicija u Evropi sa ciljem da se do 2035. godine udeo uglja u proizvodnji struje smanji za 80 odsto. Uz to očekuje se konstantan rast potrošnje.

“Sa rastom obnovljivih nestalnih izvora energije manipulisanje energijom biće užasno komplikovano. U ovoj tranziciji gas se pojavio kao rešenje, a on je specifičan u odnosu na naftu. Ne može masovno da transportuje na drugi kraj sveta. Cene gasa se razlikuju na različitim tržištima, dok nafta na berzi ima dve cene koje su jako slične. Diversifikacija izvora energije je jako bitna, a u krizi se uvek pokaže da značajan deo energije, posebno električne, treba imati kod sebe. Energetska bezbednost se vraća kao bitna tema. Veliko pitanje u kom pravcu Srbija treba da se razvija. Moj favorit su hidroelektrane, mada i one vuku neke ekološke probleme”, napominje Radosavljević.

S druge strane Miloš Erić, profesor na FEFA ističe da je Srbija u velikoj meri iskoristila hidrološke kapacitete.

“Ostalo je kapaciteta u mini hidfroelektranama, ali je to kontroverzno pitanje. Takođe, hidorelektrane se ne koriste za osnovno snabdevanje tzv. baseload. Za to se koriste termo ili nuklearne elektrane.

“Danas se dekarbonizacija izjednačava sa elektrifikacijom. Kupovina e-auta smatra se ekološki prihvatljivim, ali da li je tako ako će taj auto ići na struju iz uglja u TENT-u. Svejedno je bolje jer je energetski mnogo efikasniji električni automobil, ali i zagađenje je centralizovano. Dešava se samo oko termoelektrane i onda možete nešto da uradite s njim”, objašnjava on.

Takođe je istakao da zabrinjava izjava da ćemo ako cena energije u Srbiji poraste izgubiti strane investitore.

“Mi prodajemo jako jeftino energiju, a uvozimo je, čak i sada kada su svi blokovi TENT-a podignuti. Brine me takva pozicija. Nama će biti potreban baseload. To može biti termoelektrana, ali nama kvalitetnog uglja nije ostalo mnogo. Možda dok je finansiranje još jeftino, treba razmišljati o nuklearnim elektranama koje su idealne za baseload. Kod NE problem je finansiranje, ali njeno korišćenje je veoma jeftino”, objasnio je Erić dodajući da je EU usvojila carbon border adjustment mehanizam, što faktički znači taksa na struju iz uglja koju će nam naplatiti na granici sa EU.

“Prljava energija biće visoko oporezovana i prodaja takve struje neće se isplatiti. Moramo tražiti alternativu uglju, jer mi nemamo toliko kvalitetnog uglja. U regionu ga ima samo na Kosovu”, ističe on.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.