Foto: BETAPHOTO/Milan Timotić/DSVojna intervencija Rusije u Ukrajini je za svega nekoliko dana izazvala vrtoglavi rast cena energenata na evropskom tržištu čiji se negativni efekti reflektuju i u Srbiji.
Cena gasa je na berzama prvi put nakon 21. decembra premašila nivo od 2.200 dolara za 1.000 kubnih metara da bi juče pala na 1.777 dolara.
Naime, tokom jučerašnjeg prepodnevnog trgovanja cena gasa je dostigla 2.279 dolara za 1.000 kubnih metara da bi tokom dana naglo pala na nivo ispod 1.800 dolara. Nafta tipa “brent” pak koja se koristi u Evropi dostigla je cifru od 118 dolara po barelu.
Kada je reč o ceni “plavog energenta” potrošači u Srbiji ne osećaju posledice njegovog enormnog poskupljenja na stranim berzama jer je dugoročni ugovor po kome Javno preduzeće Srbijagas kupuje gas od ruskog Gasproma po ceni od 270 dolara za 1.000 kubnih metara podužen do sredine ove godine.
Takođe, dodatne količine gasa Beograd od Moskve dobija po ceni od 800 dolara za 1.000 kubnih metara što je ipak znatno povoljnije od trenutne astronomske berzanske cene.
Međutim, kada je reč o ceni struje, Elektroprivreda Srbije zbog razlike u nabavnoj i prodajnoj ceni trpi gubitke na dnevnom nivou.
U ovom trenutku cena struje po megavatsatu na berzama je dostigla 385 evra. Na njenu visinu utiče i činjenica da je skočila cena gasa, a u pojedinim zemljama Evropske unije električna energija se u velikoj meri proizvodi u gasnim elektranama.
Kada je pak reč o cenama “crnog zlata” na berzama, one za sad ne mogu da poremete stanje na maloprodajnom tržištu u Srbiji jer je Vlada ograničila maksimalnu cenu evrodizela na 179 dinara i evro premijuma BMB 95 na 171 dinar po litru.
Međutim, ukoliko aktuelna situacija sa naglim rastom cena nafte potraje eksperti smatraju da će trgovci gorivom u Srbiji poslovati sa gubicima.
Stručnjak za energetiku Velimir Gavrilović kaže za Danas da, prema informacijama koje ima, u ovom trenutku na dnevnom nivou Elektroprivreda Srbije uvozi 20 odsto struje.
– To predstavlja jednu petinu konzuma u zemlji. Razlog za to je umanjena proizvodnja struje iz domaćih kapaciteta zbog nedovoljnih količina kvalitetnog uglja jer otkrivke nisu pripremljene na vreme kao i zbog nestručnog rukovođenja EPS-om. S obzirom na aktuelne cene struje u inostranstvu i usled razlike između kupovne cene i one po kojoj je EPS prodaje domaćinstvima i industriji to preduzeće na dnevnom nivou trpi gubitak od oko 3,5 miliona evra. Takođe, treba uzeti u obzir da cena po kojoj EPS kupuje struju u inostranstvu može postati i veća jer se ona u Evropi proizvodi i u gasnim elektranama pa aktuelni skok cena tog energenta može da poveća i cenu električne energije – objašnjava naš sagovornik.
Energetski analitičar Goran Radosavljević kaže za Danas da je situacija u Ukrajini uslovila nagli skok cena “crnog zlata” na berzama jer ruska nafta čini 10 odsto dnevne proizvodnje na svetskom tržištu.
– Zbog vojne intervencije Moskve u Ukrajini trgovci na berzi jednostavno izbegavaju da trguju ruskom naftom što je izazvalo smanjenje ponude a potražnja je ostala ista. Shodno tome, Međunarodna agencija za energetiku je donela odluku da pusti 60 miliona barela nafte iz strateških rezervi kako bi obuzdala skok cena – navodi Radosavljević.
Prema njegovim rečima kupci goriva u Srbiji su u datom trenutku zaštićeni time što je Vlada propisala najviše moguće maloprodajne cene određenih naftnih derivata.
– Međutim u slučaju da ratna zbivanja u Ukrajini duže potraju, s obzirom na veliki skok cena nafte na berzama, trgovci benzinom u Srbiji bi sasvim sigurno počeli da trpe gubitke. Pitanje je da li bi u tom slučaju Vlada bila spremna da se odrekne novca koji dobija iz akciza za gorivo, odnosno da ih smanji kako bi kompanijama koje prodaju naftne derivate omogućila normalno poslovanje. U slučaju da to izostane, najverovatnije bi trgovci prestali da vozačima nude gorivo za koje je ograničena maksimalna cena – zaključuje Radosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
