Građani imaju pravo i na tržišni nalog

Prema Vašoj proceni početna cena akcija NIS-a prvog dana trgovanja na berzi, trebalo bi da se kreće oko 200 dinara. Kako ste došli do te računice i da li ste iznenađeni indikativnom cenom koju je utvrdila Komisija za listing Beogradske berze?

– Početna cena se obično utvrđuje na osnovu parametara koji odražavaju knjigovodstvenu vrednost, a činjenica je da je knjigovodstvena vrednost akcija NIS-a pala ispod 200 dinara. S druge strane, ako se kupac nekog privatizovanog preduzeća, prilikom potpisivanja kupoprodajnog ugovora, obaveže, kao što je to učinio Gaspromnjeft, da će akcije tog preduzeća kad se pojave na berzi otkupiti po nekoj utvrđenoj ceni, onda se može dogoditi da indikativna cena bude viša od knjigovodstvene. I to se upravo dogodilo sa akcijama NIS-a – cena od 4,8 evra po akciji koju je Gaspromnjeft platio pri kupovini NIS-a pomnožena je sa trenutno važećim kursom i tako se došlo do indikativne cene od 505 dinara. Ono što, međutim, nedostaje u do sada saopštenim informacijama jeste upravo knjigovodstvena vrednost akcija, a to i te kako zanima investitore.

Prema važećim pravilima berze, prvog dana trgovanja, cena akcija NIS-a može da se kreće u rasponu od plus 300 do minus 20 odsto. Da li je realno očekivati veliki priliv naloga i šta savetujete akcionarima?

– Kad je reč o tako malim paketima, teško je, možda i besmisleno, davati bilo kakve savete. S druge strane, gotovo sam siguran da će se već prvog dana pojaviti dovoljan broj akcija kojima će se trgovati. Tu je, međutim, veoma važno koliko će se naloga u sekundi realizovati. Ali čak i ako se taj proces ubrza, propuštanjem deset naloga u sekundi, to znači da bi, hipotetički posmatrano, u toku jednog trgovačkog dana moglo da se realizuje maksimalno 127.000 naloga i da se ostvari obim prometa od oko tri miliona evra, što je skroman rezultat. Prema mojoj proceni, na strani tražnje svi će se vezivati za indikativnu cenu i niko neće biti spreman da ponudi više, tako da je teško očekivati da će prvog dana trgovanja cena akcija NIS-a biti utrostručena, što je, inače, teoretski moguće.

Građani koji odluče da brokerske usluge potraže od Poštanske štedionice moći će da daju samo limit nalog za prodaju akcija. Da li će zbog toga biti hendikepirani u odnosu na one koji se opredele za neku od brokerskih kuća i kojima se nudi i mogućnost davanja tržišnih naloga?

– Banka – Poštanska štedionica koju je država izabrala da u ovom slučaju obavlja brokerske poslove, dužna je, to je njena zakonska obaveza, da građanima ponudi i mogućnost davanja tržišnog naloga. Zašto je to važno pokazaću na jednom primeru: Ako, recimo, u toku jednog trgovačkog dana na strani ponude imamo tri miliona evra, a na strani tražnje 500.000 evra, onda će prednost u realizaciji imati oni klijenti koji su prvi dali limit naloge. Ali, ukoliko bi neko imao tržišni nalog, onda bi, u slučaju kad je tražnja manja od ponude njegov nalog imao prioritet u odnosu na limit naloge koji se puštaju prema vremenu prijema.

Struktura vlasništva NIS-a

U Centralnom registru za hartije od vrednosti upisano je 163.060.400 akcija NIS-a. Minimalna vrednost pojedinačne akcije iznosi 500 dinara, a ukupna vrednost 83,53 milijarde dinara. U vlasništvu Gaspromnjefta nalazi se 51 odsto, ili 83.160.800 akcija, dok je Republika Srbija vlasnik 29,9 odsto akcija. Preostalih 19,1 odsto raspoređeno je na bivše i sadašnje zaposlene u Naftnoj industriji, zatim na 4,8 miliona građana kojima su podeljene besplatne akcije, a deo tog kolača pripao je i nekim firmama i građanima koji su u posed akcija došli dok je kompanija bila zatvoreno akcionarsko društvo. Kao većinski vlasnik Gaspromnjeft je u obavezi da do 2. februara 2011. godine uputi javni poziv za otkup akcija po minimalnoj ceni od 4,8 evra po akciji.