Vozila na hibridni i električni pogon su vozila budućnosti jer smanjuju zagađenje i buku, koji predstavljaju ključne probleme u velikim gradovima. Prelazak na ovu vrstu vozila u narednom periodu je jedan od uslova ulaska u Evropsku uniju, i zbog toga razlog više da se domaće zakonodavstvo pozabavi ovim pitanjem, zaključci su jučerašnje tribine „Javni prevoz u Srbiji – Primena ekoloških pogona“ u organizaciji Danas konferens centra.


Slobodan Cvetković, savetnik ministra životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja istakao je da strategija uvođenja alternativnih pogona u javni transport predstavlja jedan od najvećih izazova za našu zemlju, u smislu uštede energije i smanjenja zagađenja životne sredine.

– Republika Srbija se nalazi u početnim koracima po ovom pitanju, ali ćemo učiti na dobrim primerima razvijenih zemalja. Ovaj problem smo počeli da razmatramo još 2009. kada je donesena Direktiva koja je hibridna i električna vozila uvrstila u one koje doprinose zaštiti životne sredine, a građanima je data mogućnost oslobađanja carine prilikom njihovog uvoza – rekao je Cvetković. On je dodao da Nacrt zakona o racionalnoj upotrebi energije predviđa da svi gradovi u Srbiji sa više od 100.000 stanovnika donesu konkretne planove o smanjenju energije i upotrebi alternativnih goriva.

– Najzagađeniji grad u našoj zemlji je Beograd, gde vrednosti ugljen dioksida, sumpor dioksida i olova prelaze dozvoljene granične vrednosti na godišnjem nivou – ukazala je Nataša Petrušić iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda. Ona je dodala da najveća zagađenost olovom dolazi iz benzina, ali i da se sagorevanjem bezolovnog benzina oslobađa ugljovodonik, takođe štetna materija.

Upravo jedan od načina da se ta zagađenost smanji, prema rečima Milana Vukasovića iz Udruženja uvoznika vozila i delova Srbije, jeste prelazak na hibridne i automobile na električni pogon.

– To su automobili budućnosti, s tim što bi se prvo koristili hibridni, a onda bi se postepeno prešlo na električne automobile. Problem je u tome što je reč o inovativnim tehnologijama, pa je cena tih vozila i do 50 odsto viša u odnosu na obična. Zato je neophodna pomoć države u vidu subvencija, ali i izgradnji neophodne infrastrukture gde bi električna vozila mogla da se pune i menjaju baterije – napomenuo je Vukasović.

I autobusi na hibridni pogon znatno su skuplji u odnosu na „obične“. Dok je njihova cena oko 230.000 evra, hibridi koštaju i do 350.000 evra.

– Strategija razvoja ekološki čistijih autobusa predviđa prelazak na bio gorivo, čistiji dizel i prirodni gas, koji već koriste više od 10.000 autobusa u Evropi. Svi evropski proizvođači autobusa već proizvode hibride, dok je proizvodnja onih na električni pogon u povoju. Određen broj njih je na tržištu, ali je problem u tome što su oni veoma mali. Naime, za jedan zglobni autobus, na primer, bila bi potrebna baterija od šest tona – istakao je Slobodan Mišanović, šef Službe za eksploatacionu analitiku GSP Beograd. On je dodao da je ovo preduzeće nove autobuse nabavilo pre tri godine, i da je u planu da Beograd do kraja 2013. dobije još 250 novih autobusa po „euro 5“ normama, koje predstavljaju najsavremenije ekološke standarde. On je dodao da će ove godine iz Španije stići 30 novih tramvaja koji emituju manji nivo zagađenja.

Problem glavnog grada, ali i Srbije, predstavlja zastareli vozni park taksista, koji se retko gde u Evropi sreće.

Zlatan Zlatković, direktor Beogradskog taksija rekao je na jučerašnjoj konferenciji da se temama životne sredine i promocijom ekoloških vozila u zemljama zapada bave predsednici država, dok su ta pitanja kod nas u zapećku.

– Nisan preuzima vodeću ulogu u svetu kada je reč o proizvodnji električnih taksi vozila, jer će Tokiju, Njujorku i San Francisku u narednom periodu isporučiti više od 60.000 ovakvih vozila. Ti automobili ne emituju izduvne gasove i ne zagađuju životnu sredinu. Za gradske uslove oni su idealni. Auto može da pređe do 150 kilometara, možete ga puniti kod kuće ili na poslu – rekao je Zlatković dodajući da regulativa Srbije „mora da prati čitavu ovu priču“. Prema njegovim rečima, taksi vozila u Beogradu su u jako lošem stanju, ali je pozitivno to što se nikada do sada ovim problemom nije toliko ozbiljno bavilo.

Zlatković je istakao da pitanja zaštite sredine nisu prioritetna u uslovima ekonomske krize, ali da gradovi koji imaju problem sa zagađenošću moraju da razmišljaju o pronalaženju dugoročnih rešenja.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.