Foto: EPA-EFE/ MARTIN DIVISEKNakon jučerašnjeg skoka cena goriva, a posebno dizela koji je prvi put skuplji od 11 kuna, u Hrvatskoj se postavlja pitanje što će biti s cenama ostalih roba i usluga. Jer vrlo često rast cene goriva povlači lančanu rekaciju i drugih poskupljenja. Sve se to događa i u uslovima probuđene inflacije.
Cene goriva jedna su od većih stavki u budžetu i građana i preduzeća. Što će s cenama biti u budućnosti, teško je reći, kažu u Petrolu, koji nakon današnjeg preuzimanja Croduxa, ima 23 posto hrvatskog tržišta naftnih derivata.
„U ovom trenutku je to jako teško prognozirati. Svi se nadamo da će se cene smiriti i da će se tržište stabilizovati“, poručila je predsednica Uprave Petrola Nada Drobne Popović.
Prevoz skuplji 10 do 20 posto?
Rast cena goriva mogao bi bitno utecati i na putne prevoznike. I prevoz robe, a još više putnika pod velikim je pritiskom ulaznih troškova. Vedran Tomičić, direktor komercijale i operative Arrive smatra da je podizanje cena njihovih usluga za 10 do 20 posto – neminovno.
Roba široke potrošnje već neko vreme primetno poskupljuje, kažu u trgovačkim lancima. Direktor Lonia trgovine Drago Munjiza napominje da su svi dobavljači podigli cene, a trgovački lanci puno razvoze i troškovi su veliki. Kad-tad će se, dodao je – to odraziti i na cijenama.
Iz HEP-a poručuju da trenutno ne razmišljaju o poskupljenju električne energije. Zaliha plina ima dovoljno za celu grejnu sezonu. A cena mu je danas u Evropskoj uniji i Britaniji skočila 25 odsto.
No, sve ovo dolazi u godini kada inflacija od nule u zimskim mesecima može do kraja godine mogla narasti do 3,5 posto mesečno.
Cijena plina leti u nebo, ali cena energije iz obnovljivih izvora poslednjh godina je padala i sada je stabilna. Tako da je jasno da ćemo dugoročno morati sve više ulagati u obnovljivu energiju, koja će nam dati stabilne cene i veću nezavisnost.
Do kad inflacija?
„Ja mislim da bi u Hrvatskoj inflacija mogla ostati u ovoj i idućoj godini dva odsto, sledeće godine čak i nešto ispod. Ne treba zaboraviti da je ove godine toliko poremećaja. Oni će napraviti veliki bazni efekt koji će se dogodine isduvati“, smatra Hrvoje Stojić, ekonomski analitičar PBZ – CO obaveznog mirovinskog fonda.
Uz energetsku krizu, na inflaciju utiče i niz poremećaja u dobavljačkim lancima u svetu, kao i strukturni poremećaji koje je napravila pandemija. A to znači da bi vreme jeftinijih naftnih derivata moglo biti prošlost?
U ovom prelaznom periodu između klasične i zelene energetike nema sumnje, moglo bi biti još dosta kriznih situacija.
Zelena energija – budućnost
I energetska budućnost Evrope je u osetljivom trenutku tranzicije prema zelenoj, obnovljivoj energiji, koja bi se u uslovima rasta cena nafte i plina, trebala i ubrzati.
„Cjena plina leti u nebo, ali cena energije iz obnovljivih izvora poslednjh godina je padala i sada je stabilna. Tako da je jasno da ćemo dugoročno morati sve više ulagati u obnovljivu energiju, koja će nam dati stabilne cene i veću nezavisnost“, poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
