I muževi preduzetnica bi uskoro mogli da ostvare pravo na odsustvo radi nege deteta 1Foto: Pixabay

Za mame koje otvaraju porodiljsko odsustvo gotovo mesec dana pre porođaja pa posle moraju da traže dodatne načine da ostanu na bolovanju jer dete pre prve godine ne mogu da upišu u vrtić država bi mogla uskoro da pronađe rešenje.

To je nedavno najavila nova ministarka za brigu o porodici i demografiju Darija Kisić, rekavši da se razmatra tačka pomeranja granice odlaska na porodiljsko odsustvo.

Naime, trenutno buduće mame moraju da otvore porodiljsko odsustvo 28 dana pre termina za porođaj, a onda posle 11 meseci kada moraju da zaključe to odsustvo i vrate se na posao dolazi do problema. Deca u vrtić ne mogu da se upišu pre prve godine, zbog čega žene onda na različite načine pokušavaju da produže odsustvo jer nema ko da im čuva dete.

Osim toga, Kisić je najavila da bi Ministarstvo moglo da izađe u susret i mamama prevremeno rođenih beba koje više meseci provedu na neonatologiji tako što će im, na primer, produžiti bolovanje za taj period koliko im je dete bilo u bolnici.

Urednica portala Bebac Jasmina Mihnjak kaže za Danas da su to predlozi koji oni potpuno podržavaju i napominje da su oni bili na sastanku kod nove ministarke na kom se pričalo o mnogim temama.

“Podržavamo tu ideju o promeni kada se radi o porodiljskom odsustvu jer je problem zaista u tih mesec dana, kada dete još nije krenulo u vrtić. Nekada je taj period i duži, jer u nekim gradovima za vrtić postoje konkursi dva puta godišnje i ne možete da upišete dete bilo kada tokom godine, već samo u septembru. Ako se mami u tom slučaju završi bolovanje u junu ili julu ona nema kome da ostavi dete”, ističe Mihnjak.

Apsolutna podrška udruženja koje se bore za prava mama i trudnica je i u slučaju predloženog rešenja za mame prevremeno rođenih beba.

“Iskreno se nadam da neće biti pooštrena korišćenja tih bolovanja zato što kod prevremeno rođenih beba to zahteva da mame duže ostaju sa bebom i to nekada dosta duži period”, kaže Mihnjak.

Sa ministarkom Kisić razgovarali su, napominje ona, o pet različitih tema, trenutno najbitnijih za rešavanje.

“Razgovarali smo o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, i tražili da se završe izmene tog Zakona i da se uskladi sa Konvencijom o zaštiti materinstva, i da se obračunski period za prosek naknade koja se posle prima smanji sa 18 na 12 meseci”, ističe Mihnjak.

Ona kaže da je ministarka rekla da će se to razmotriti i da će i ona na osnovu Konvencije tražiti dalje izmene.

“Pričali smo i o mamama preduzetnicama i to je problematika malo komplikovanija jer tu su različita ministarstva zadužena. Da bi se rešio taj problem mora nekoliko zakona da se menja. Kisić je obećala da će se početi sa tim da se omogući tatama, muževima preduzetnica da i oni uzimaju odsustvo radi nege deteta, što sada nije moguće”, naglašava Mihnjak.

Jedna od tema na sastanku bilo je i povećanje dečjeg dodatka, ali i paušalnog iznosa PDV-a na opremu za bebe.

“Za PDV kako je rekla već postoji inicijativa da se to poveća zato što nije usklađeno sa izmenama cena. Kada se radi o dečjem dodatku shvatili su da je mnogo manji broj korisnika nego što bi trebalo i da je to zbog trenutnih uslova, koja kažu da oni koji imaju primanja veća od 10.000 dinara po članu porodice ne mogu ni da se prijave za dodatak”, kaže naša sagovornica.

Nedavno je i Fiskalni savet predložio da se poveća naknada za dečji dodatak sa 3.569 na 4.500 dinara i da u isto vreme umesto 245.000 dodatak prima 416.000 dece.

Iznosi dečjeg dodatka od 1. januara ove godine za dete koje je ostvarilo pravo je 3.326 dinara, dok je najveći dodatak za dete koje ispunjava uslove po više osnova, a najviše do 80 odsto, što je nekih 5.987 dinara.

“Kisić je rekla da se razmatra ili da se poveća ili da se proširi obuhvat onih koji primaju dečji dodatak, ali mislim da to nije dobro i da treba da se uradi i jedno i drugo – jer su iznosi izuzetno niski, a sa druge strane i broj korisnika je mali”, ističe Jasmina Mihnjak.

Ona napominje da su izuzetno visoke cene bebi opreme i da je paušal ostao isti od 5.000 dinara, zbog čega bi i to trebalo da se poveća.

Jedna od tema na sastanku, kako kaže Mihnjak, bila su i porodilišta.

“Pričali smo o tome da postoji problem i da naša porodlišta moraju sistemski da se menjaju, sa čime se i ona složila. Obećan nam je sastanak i sa ministarkom zdravlja, ali to je pitanje svakako kompleksnije i mora da se rešava na drugačiji način”, ističe Jasmina Mihnjak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.