Ima li prostora za povećanje dečjeg dodatka: Trenutna naknada ne pokriva ni pelene za ceo mesec 1Ilustracija BETAPHOTO-DRAGAN-GOJIC

Svako četvrto dete u Srbiji je u riziku od siromaštva. Reagujući na to, Fiskalni savet je nedavno predložio da se poveća naknada za dečji dodatak sa 3.569 na 4.500 dinara i da u isto vreme umesto 245.000 dodatak prima 416.000 dece.

Time bi se, kako su naveli, omogućilo da se stopa siromaštva dece smanji na nivo od 19,1 odsto, sa sadašnjih 24,2 odsto.

Savet je procenio da bi ova reforma zahtevala 14 milijardi dinara koje je moguće obezbediti u budžetu za 2023. godinu.

Na pitanje ima li novca za ovu u narednom budžetu u Ministarstvu finansija za Danas kažu da će taj budžet biti “razvojan, uravnotežen, socijalno orijentisan sa elementima predostrožnosti za krizna reagovanja”.

„To znači da ćemo dati sve od sebe da za Srbiju obezbedimo i dalji rast, ali i zaštitu onih koji najviše mogu osetiti efekte prelivanja krize na našu zemlju. Investicije ne smemo zaustaviti, želimo da nivo stranih direktnih investicija nastavi da raste i da sledeće godine i premašimo ovogodišnjih 2,6 milijardi evra priliva u prvih osam meseci. Sve to uz podršku građanima kroz povećanje plata i penzija kako bismo ublažili posledice inflacije“, ističu u Ministarstvu.

Javne finansije su stabilne, podsećaju oni, a novca za njihove planove pomoći – ima. Konkretne iznose će, međutim, kako kažu u Ministarstvu Siniše Malog, imati po usvajanju budžeta za 2023. godinu koji se priprema.

Iznosi dečjeg dodatka od 1. januara ove godine za dete koje je ostvarilo pravo je 3.326 dinara, dok je najveći dodatak za dete koje ispunjava uslove po više osnova, a najviše do 80 odsto, što je nekih 5.987 dinara.

“Za razliku od roditeljskog dodatka koji ide svima dečji je onaj koji ide samo najugroženijim porodicama koje su u takvoj finansijskoj situaciji da po članu domaćinstva imaju manje od 10.000 dinara”, ističe za Danas Jasmina Mihnjak, urednica portala Bebac.

To znači da pravo na dečji dodatak imaju samo one porodice u kojima po članu domaćinstva nemaju više od 10.000 dinara.

Porodica sa troje dece u kojoj majka, na primer, ne radi, a otac radi za platu manju od 50.000 dinara nemaju pravo na dečji dodatak.

“Jako je malo roditelja koji imaju pravo na dečji dodatak, a postoji mnogo veći broj roditelja kojima bi ta pomoć bila neophodna. S druge strane, iznosi su premali, pogotovo sada na sva ova poskupljenja. Povećanje od 1.000 dinara opet ne znači mnogo”, napominje Mihnjak.

Ona kaže da apel udruženja koja se bave zaštitom roditelja i dece ide kao tome da država mora da vodi računa o tome u kakvim uslovima svako dete raste.

“Država mora da vodi računa o uslovima u kojima svako dete živi i da zaista pruži pravu pomoć porodicama koje nisu u situaciji da to obezbede deci. Sa nekoliko hiljada dinara ne mogu to da obezbede”, napominje Mihnjak.

Ona podseća da, uz to što su svi ovi dodaci vrlo mali, postoji i problem kompllikovane procedure i uslova koje malo ko ispunjava.

“Brojni uslovi moraju da se ispune, primanja po članu porodice, a onda ako imate nekretninu opet ne možete da dobijete dodatak za dete, a to ne bi trebalo da ima veze, jer kakve veze ima nekretenina sa time da treba da obezbedite detetu hranu”, isitče naša sagovornica.

Mihnjak kaže da se uvek vrtimo oko priče o minimalcu i primanjima od kojih ne može da se živi.

“Dodatak ne pokriva ni pelene za jedan mesec i zato je pogrešno usmerena politika nataliteta, jer podstiče rađanje, a s druge strane nisu rešena ovakva pitanja. Država bi moralo da izračuna koliko treba za jedno dete, koliko treba za osnovne potrebe i da svako dete u Srbiji to dobije”, napominje Jasmina Mihnjak.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.