Izlazne strategije u zapećku

Ivica Cvetanović, predsednik Konfederacije slobodnih sindikata, ne krije nezadovoljstvo što je proces otpuštanja počeo bez kvalitetnog dijaloga sa sindikatima i kaže za Danas da takvog dijaloga nema ni sa predstavnicima radnika u javnim preduzećima.

– Velike sisteme je u poslednjih 10 godina napustilo dosta ljudi, ali prirodnim odlivom i kroz programe dobrovoljnih odlazaka. Razumemo zahteve MMF-a, ali bez ponude države u vidu otpremnina odnosno socijalnog programa, sve što se radi na silu neće uspeti, smatra Cvetanović.

Predstavnici radnika u Telekomu odavno se protive dolasku novog vlasnika, između ostalog, uplašeni primerima iz okolnih zemalja gde je dominantne operatere posle dolaska novog gazde napuštalo i po više hiljada zaposlenih. Problem o kojem ne žele da govore jeste procena da i srpski telekom ima bitne viškove, koji se procenjuju na čak 4.000. Sindikalci u Telekomu, u svojim istupima protiv privatizacije često podsećaju na primere iz okruženja gde su, kako kažu, njihove kolege dobijale dve do šest mesečnih plata što i ne može da se nazove otpremninom. S druge strane, Jat nema tako brojnu radnu snagu, ali izraženo u procentima, bez posla bi moglo da ostane i više od 50 odsto zaposlenih.

Ivica Cvetanović podseća da termin tehnološki višak ne znači samo otpuštanje uz otpremninu, već podrazumeva da se omogući prekvalifikacija i dokvalifikacija, pa i prelazak na druga radna mesta u privredi.

– Situaciju da po 500 radnika dnevno ostaje bez posla nijedna država ne može da izdrži, a to nam se dešava u poslednjih šest meseci. U periodu od 2000. naovamo godišnje smo imali 30.000 – 40.000 otpuštenih, a sada ih je više od 150.000, navodi Cvetanović.

Na pitanje kako će se sindikati postaviti, naš sagovornik odgovara da su sindikati svih javnih preduzeća u stalnim pregovorima sa poslodavcima i već postoje programi za dobrovoljne odlaske koji mogu da budu početna osnova za pregovore o socijalnom programu.

– Tražićemo da se pre otpuštanja poštuju sve zakonske procedure, kao i da se obezbedi edukacija zaposlenih, čak i za pokretanje sopstvenog biznisa. Mora da postoji balans, jer ako se taj proces svede samo na otpuštanje, onda će javni sektor da radikalizuje svoje zahteve, naglašava Cvetanović. On ističe i da su sindikati spremni za situaciju gde bi Vlada eventualno prepustila novom vlasniku da rešava pitanje viška.

– U toj situaciji tražićemo da u tendersku dokumentaciju uđu sve stvari vezane za socijalni program, kolektivni ugovor i pravo na akcije, kaže Cvetanović. Na pitanje da li bi više dobili od Vlade ili od novog gazde, on odgovara da će i od stranog partnera tražiti što veće otpremnine i ostale uslove.

– Naš narod je pre za to da sa državom sklapa socijalne programe, priznaje Cvetanović.

Programi samo u naznakama

Kada je reč o procesu dobrovoljnog napuštanja kompanija, predsednik KSS podseća da je takav program trenutno aktivan jedino u Poštama Srbije dok ih nema u drugim javnim preduzećima. Cvetanović očekuje da bi mogao da bude pokrenut ove godine i u Telekomu, koji je organizovao dobrovoljne odlaske i prošle godine, a možda i u Elektroprivredi Srbije. „Železnice i Jat su takođe imali programe, ali zasad, pogotovo u Jatu, ne spremaju novi program, iako su blizu prodaje“, napominje Cvetanović.

Dva kruga u PTT Srbija

Aleksandar Pavlović, predsednik Sindikata PTT Srbija, kaže za Forum da će to preduzeće ove godine imati dva kruga dobrovoljnih odlazaka. Prvi se završava već 24. juna i kompaniju će napustiti oko 280 radnika dok će sledeći biti u septembru.

– Mislim da je odziv ispod očekivanja, jer smo imali novac za oko 400 ljudi. Zna se da će biti još jedan krug, pa ljudi možda malo kalkulišu. Očekujem da i on podbaci, iako je ponuda korektna, jer zaposleni imaju mnogo nedoumica, navodi Pavlović. On odbacuje tvrdnje da Pošta ima problem viška radnika i kaže da u sindikatu i ne dozvoljavaju da se priča o tome.

– Termin tehnološki višak ne upotrebljavamo. Iako je krizna godina i sa ovim brojem ljudi poslujemo pozitivno, napominje Pavlović.

Naš sagovornik ne veruje da će Pošta imati problem sa viškom radnika ni kada to javno preduzeće i Telekom budu konačno podelili imovinu, a Pošta ostane bez dela prihoda koji je imala od vlasništva nad najvećom domaćom telekomunikacionom kompanijom.

– I bez prihoda od Telekoma ove godine smo pozitivni u osnovnoj delatnosti. Situacija je takva kao da je Telekom već otišao. Nema viška zaposlenih, ima možda manjka posla i na rukovodstvu je da taj posao obezbedi. Radićemo sada i na pasošima, ličnim kartama i izvodima iz matične knjige rođenih, kao i sa katastrom. Moramo da se snalazimo, navodi Pavlović. Na pitanje da li očekuje da MMF uskoro ozbiljnije pokrene pitanje viškova u javnim preduzećima Pavlović odgovara:

– Mi smo javno preduzeće koje nije na budžetu i otkud im pravo da to traže?