Kad Fed prekasno čini premalo – dolar jača

Časopis Ekonomist nedavno je objavio članak „Drugarski kapitalizam“ o američkom hipotekarnom tržištu koje sada, gotovo u potpunosti, uživa garancije američke države. Posle globalne krize iz 2008. i 2009. godine, hipotekarni krediti su jednostavno izmešteni iz knjiga banaka i predati u ruke američkih poreskih obveznika – reč je o iznosu koji potencijalno odgovara umanjenju BDP-a od dva do tri odsto. Američka država je, zapravo, preuzela tržište hipotekarnih kredita čime je, sjedne strane, okončano tržišno nastajanje duga, ali je s druge strane taj potez učinio banke nekonkurentnim. Ukupna vrednost američkog hipotekarnog tržišta sada daleko prevazilazi vrednost tržišta akcija što ukazuje na skriveni rizik koji je ugrađen u taj makroprudencijalni okvir. Kada smo već kod rizika, zapanjujuće je na koji način konsenzus projektuje tržište. Podsetiću da sam u četvrtom kvartala 2015. godine govorio o tome da ciklus kretanja referentne kamatne stope Feda gotovo uvek utiče na slabljenje dolara u narednih 12 meseci. Ukazao sam i na to da će investicije u zlato dati najbolje rezultate. Ta procena bila je zasnovana na odličnom izveštaju Alianca, objavljenom pod naslovom „Istorijske lekcije koje proističu iz ciklusa kretanja kamatnih stopa Federalnih rezervi“. U to vreme su me gledali kao da imam dve glave, jer je preovladavalo mišljenje da će američki dolar biti dramatično jači u 2016.

Glavni razlog zbog koga spominjem slabiji dolar je taj što sam očekivao da će zbog sve češćeg podizanja kamatne stope, američki rast biti ispod očekivanja, ali je tržište, očigledno, isključivo verovalo retorici čelnika Federalnih rezervi koji su tada obećali, čak i garantovali, četiri povećanja kamate u 2016. Danas glavni akteri na tržištu čvrsto veruje u znatno slabiji dolar, i to u trenutku kada je američki ciklus rasta na najnižem nivou. Američka monetarna politika ne samo da je zategnutija već pokazuje znake stresa, koje tržišta kredita i obveznica potpuno ignorišu… Na prve znake stresa ukazuje i tromesečno kretanje libora koji je veći nego prinos na dvogodišnje državne zapise SAD. Tome treba dodati i glavni indikator kreditnog ciklusa, odnosno rezultate ankete direktora kreditnih sektora banaka koju sprovodi Fed, a koji ukazuju na to da su banke u prethodna tri kvartala manje bile spremne da odobravanju kredita, što dovodi do rasta kamatnih stopa. Za razliku od početka 2016, kada Fed nije mogao da podiže kamatne stope, sada se ta povećanja dešavaju na tržištu kapitala koje dostiže najviše vrednosti, dok cene nekretnina ponovo dostižu vrhunac.

Rekao bih da je jedino pravilo koga investitori, koji žele da zarade novac, treba da se pridržavaju jeste da zanemare ono što govore predstavnici Feda i da deluju na osnovu onoga što oni rade, a to je najčešće ništa. Nesporno je, međutim, da postoji jak razlog za podizanje kamatne stope u septembru, ili u oktobru. Na to ukazuju pogoršani uslovi kreditiranja, a drugi argument je što bi se time stvorilo malo prostora za snižavanje stope, početkom 2017. godine. Na kraju, Fed je, iako mu se ne može sasvim verovati, čvrsto rešen da makar u komunikaciji s javnošću nastavi putem rasta kamatne stope. Najvažniji aspekt ipak je činjenica da tržište kapitala raste i to je iskušenje koje se ne može zanemariti. U novijoj istoriji, snižavanja kamatnih stopa su uvek prethodila padovima na berzama, a sada je gotovo izvesno da će Fed, podizanjem kamatnih stopa, stvoriti uslove za reciprocitet. To odgovara Fedovom primitivnom svetu ekonomije, gde se efekti mera ocenjuju ne samo kroz uticaj na ekonomska kretanja, već i na osnovu toga kako deluju na Volstrit i tržište kapitala. I ma koliko grubo zvučalo Fed je u priličnoj meri odustao od razumevanja ekonomije u okruženju koje je suviše dugo bilo „jednostavno“ i nema čime da se pohvali, osim rasta na tržištu kapitala.

Autor je glavni ekonomista Sakso banke