Kako nedostatak radne snage utiče na poslovanje aerodroma širom Evrope?

Širom Evrope poslednjih nekoliko nedelja na najvećim aerodromima su neopisive gužve, avio-kompanije otkazuju letove u poslednji čas, redukuje se broj putnika, a glavni razlog tome je nedostatak radne snage.

Veliki broj kompanija je otpustio zaposlene u trenutku kada je pandemija prizemljila avione i gotovo u potpunosti zaustavila sve letove.

“Stotine hiljada poslova je ukinuto u protekle dve godine i sada kada je potražnja za letovima naglo porasla, industriji nedostaje taj broj radnika”, piše NJujork tajms.

Šef avijacije u Evropskoj federaciji transportnih radnika Oen Kouts rekao je za njujorški list da su se uslovi rada toliko pogoršali da ovaj sektor više nije atraktivan.

“Plate su niske, a mnogi poslovi su u neprivlačnim smenama, koje počinju pre zore ili traju do ponoći ili kasnije”, rekao je Kouts.

Nedostatak radne snage primorao je i aerodrom Shipol u Amsterdamu da redukuje broj putnika na letovima, tako je Er Srbiji ovih dana stigao zahtev da od danas do kraja jula smanji broj sedišta u ponudi na letovima iz Amsterdama ka Beogradu.

Aerodrom Shipol taj zahtev pravda nedostatkom radne snage na bezbednosnoj kontroli, zbog čega ne može da organizuje proces rada koji bi omogućio opslugu aviona na vreme pri postojećem obimu saobraćaja.

Iz Er Srbije kažu da u ovom trenutku lete devet puta nedeljno do Amsterdama i da kvote na odlaznim letovima iz Amsterdama ne postoje na dolaznim letovima u prestonicu Holandije.

“Er Srbija smatra da joj se nametanjem pomenute vrste ograničenja i limitiranjem broja putnika po letu nanosi velika finansijska i reputaciona šteta, pre svega zbog brojnih putnika sa kupljenim kartama kojima će ukrcavanje biti uskraćeno u slučaju popunjenosti aviona preko dozvoljenog kapaciteta”, ističu u ovoj kompaniji.

Iako je aerodrom Shipol najavio da će ovog leta ograničiti broj putnika, Rojters piše da će čistači, rukovaoci prtljagom i obezbeđenje na ovom amsterdamskom aerodromu biti plaćeni dodatnih 5,25 evra po satu leta.

Nisu na Shipolu jedini koji imaju problema sa velikim brojem putnika, a manjkom zaposlenih.

U ponedeljak je skandinavska avio-kompanija SAS otkazala 173 leta, što je više od polovine svog rasporeda, pošto su prekinuti pregovori o platama pilota.

Prema podacima kompanije za avijaciju Cirium, 400 letova je otkazano na svim aerodromima u Velikoj Britaniji poslednje nedelje juna, što, prema pisanju CNBC-a, predstavlja rast od 158 odsto u odnosu na istih sedam dana 2019. godine.

Londonski Hitrou zatražio je od avio-kompanija prošle nedelje da smanje letove, pošto je broj putnika bio veći od onoga sa čime bi mogao da se nosi.

Zaposleni Britiš ervejza koji su radili na ovom aerodromu najavili su pre desetak dana da će tokom leta “štrajkovati” jer im plate smanjene tokom pandemije nisu vraćane na stari nivo.

Tri dana zaredom štrajkovali su francuski radnici na aerodromu prošle nedelje, a najavili su da će u Pariz doći i od 8. do 10. jula kako bi zatražili da im se ispune zahtevi za platama.

Pariska aerodromska grupa ADP ponudila je osoblju povećanje plata za četiri odsto, piše Rojters, ali su radnici to odbili jer “ponuda nije dovoljno dobra”.

Dojče vele piše da se i aerodromi u Nemačkoj suočavaju sa velikim nedostatkom osoblja, zbog čega mnogi razmišljaju o angažovanju iskusnog aerodromskog osoblja iz Turske.

“Planirano je da se privremeno zaposli oko 2.000 ljudi, uglavnom za rukovanje prtljagom”, navodi Dojče vele. Ova vest je izazvala pomamu u turskim medijima, a ovaj portal navodi da se u jednom trenutku proneo glas da će plate turskim radnicima biti od 4.000 do 6.000 evra, što se ispostavilo kao netačno.

Dopisnik Dojče velea u Turskoj Emre Eser kaže da Turska ne može da priušti da izgubi osoblje aerodroma, posebno tokom turističke sezone, te da je visoko kvalifikovano osoblje koje govori nemački ili engleski trenutno veoma traženo na turskim aerodromima.

Zbog trenutne situacije brojni sindikati i avio-kompanije traže veću pomoć od vlada ne bi li podržale oživljavanje ovog sektora, a pojedini smatraju da situacija toliko ozbiljna, poput analitičara Dejva Furlonga.

“Velika većina letova funkcioniše normalno. Rajaner, na primer, koji je radio sa 115 odsto kapaciteta pre pandemije, do sada je uglavnom uspešno izbegavao poremećaje”, rekao je Furlong.