Narodna banka: Ključna kamatna stopa ostaje na 5,75 odsto

Kako se navodi u obrazloženju, Izvršni odbor je pre svega imao u vidu ostvarenu i očekivanu inflaciju u narednom periodu i faktore iz domaćeg i međunarodnog okruženja koji utiču na njeno kretanje.

„U skladu s očekivanjima Izvršnog odbora, međugodišnja inflacija je nastavila da usporava početkom ove godine, spustivši se u januaru na 2,4 odsto. Pritom, u odnosu na januar prošle godine, cene hrane i bezalkoholnih pića u proseku su bile niže za jedan odsto. Na takvo kretanje cena u velikoj meri uticala je primena Uredbe o posebnim uslovima za obavljanje trgovine za određenu vrstu robe, kojom su ograničene trgovinske marže u veletrgovini i maloprodaji“, navode u NBS.

U centralnoj banci očekuju da inflacija nastavi da se kreće u okvirima granica cilja od 1,5 do 4,5 odsto (3 ± 1,5%) i nakon isteka uredbe, do kraja 2026. kao i u srednjem roku.

„Pored oprezne monetarne politike Narodne banke Srbije, kretanju inflacije u granicama cilja doprineće najavljeno donošenje sistemskih zakona kojima će se sprečiti nepoštene trgovačke prakse, kao i dolazak nove poljoprivredne sezone, pod uslovom da bude bolja od prošlogodišnje. U suprotnom smeru će delovati rast raspoloživog dohotka za potrošnju, pre svega po osnovu rasta zarada, kao i niska baza iz septembra 2025. usled početka primene Uredbe. Ipak, ni po osnovu zarada ne očekujemo veće inflatorne pritiske, jer će njihov rast biti praćen i rastom produktivnosti. Pored toga, mere Narodne banke Srbije za podsticaj kreditne aktivnosti prema građanima s nižim primanjima odmerene su tako da ne izazovu prekomeran kreditni rast, koji bi mogao da se negativno odrazi na cenovnu i finansijsku stabilnost“, navode u NBS.

NBS se opredelila za opreznu monetarnu politiku, pre svega imajući u vidu geopolitičke tenzije i sukob na Bliskom istoku i njihov uticaj na rast svetskih cena energenata i drugih primarnih proizvoda, kao i na pokazatelje neizvesnosti.

„Razmere i trajanje ovog šoka na strani ponude teško je predvideti, a time i njegove efekte na globalnu inflaciju. Ono što se već sada može pretpostaviti je da će značajan rast međunarodnih cena sirove nafte imati određenog uticaja i na kretanje cena naftnih derivata na domaćem tržištu. Takođe, aktuelna globalna dešavanja mogu dodatno uticati i na lance snabdevanja, investiciono i potrošačko poverenje, kao i tokove robe i kapitala koji su i pre izbijanja najnovije krize već bili pod određenim pritiskom zbog jačanja protekcionizma u najvećim svetskim ekonomijama. Kada su u pitanju odluke o monetarnoj politici vodećih centralnih banaka, sukob na Bliskom istoku je povećao neizvesnost u vezi sa izgledima američke i evropske inflacije i ekonomske aktivnosti i otežao procenu budućih odluka monetarnih politika Sistema federalnih rezervi (FED-a) i Evropske centralne banke“, navodi se u obrazloženju NBS.

Ekonomska aktivnost u Srbiji je i početkom ove godine bila izložena znatnim izazovima, a pre svega smanjenoj proizvodnji rafinerije nafte u Pančevu, što se odrazilo na pad industrijske proizvodnje u januaru. Ipak, očekuje se iznalaženje dugoročno održivog rešenja za nesmetano obavljanje aktivnosti Naftne industrije Srbije, što treba da doprinese i ubrzanju privrednog rasta u ostatku godine. Pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda ove godine očekuje se od potrošnje i od investicija u osnovna sredstva, čemu treba da doprinese realizacija investicija planiranih programom Skok u budućnost – Srbija Ekspo 2027, pri čemu će u 2027. pozitivan doprinos imati i neto izvoz usled održavanja specijalizovane izložbe Ekspo.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će se razmatrati ekonomska kretanja i doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. aprila 2026. godine.