Ko su ministri i direktori javnih preduzeća sa najvišim primanjima? 1foto FoNet/Ministarstvo rudarstva i energetike

Slučaj v.d. direktora Puteva Srbije Zorana Drobnjaka kome je, prema nalazima državnih revizora, ovo preduzeće u 2021. godini isplatilo 194.000 više od zakonom propisane maksimalne zarade, pokreće pitanje transparentnosti i primanja javnih funkcionera.

–  Ko su ministri i direktori javnih preduzeća sa najvišim primanjima i odakle potiče novac koji se u nekim slučajevima meri desetinama hiljada evra – mesečno?

Prema registru javnih funkcionera koji vodi Agencija za borbu protiv korupcije, na osnovu broja i veličine primanja, kao i posedovanja pokretne i nepokretne imovine, na listi najplaćenijih funkcionera kojima se iz javnih sredstava isplaćuje najviše novca specijalno mesto svakako zauzima direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. Njegova primanja na mesečnom nivou iznose blizu četiri miliona dinara, što je oko 34.000 evra.

Kao generalnom direktoru Srbijagasa Bajatoviću se svakog meseca isplaćuje oko 203.000 dinara, ali iako je to njegova najvažnija i najuticajnija funkcija, plata koju za nju dobija čini skoro beznačajan deo njegovih ukupnih primanja. Tako ovaj funkcioner platu prima i kao direktor Gastransa i to u iznosu od 1.703.000 dinara. Na to se nadovezuje članstvo u Nadzornom odboru Jugorosgasa, koje ‘vredi’ još gotovo milion i po dinara, kao i funkcija predsednika Nadzornog odbora podzemnog skladišta gasa Banatski Dvor od skoro 600.000 dinara.

Gastrans je novi naziv kompanije koja postoji od 2011. godine, a ime joj je iz Južni tok promenjeno 2018. godine, nakon što je Rusija odustala od ovog gasovoda i zamenila ga aktuelnim Turskim tokom. Dušan Bajatović ostao je na mestu direktora, a vlasnički udeo nije se promenio, tako da se 51 odsto nalazi u vlasništvu Rusije, a 49 pripada Srbiji. Gastrans je krovna firma koja je gradila Turski tok u deonici koja prolazi kroz Srbiju, povezujući Bugarsku i Mađarsku.

Isti je slučaj i sa podzemnim skladištem Banatski Dvor, koje je otvoreno 2011. godine i nalazi se u većinskom vlasništvu ruskog Gasproma, dok ostatak pripada Srbiji.

Jugorosgas gde Bajatović prima oko 1,5 miliona mesečno je preduzeće za izgradnju gasovodnih sistema, transport i promet prirodnog gasa.

I tu Rusi dominiraju, pa tako Srbija ima samo 25 odsto vlasništva, iako je na osnivanju 1996, vlasništvo bilo ravnomerno raspoređeno između dve zemlje. Na osnovu vlasničke strukture ovih kompanija jasno je da Bajatović za najveći deo svojih plata ima da zahvali Rusima.

Pored redovnih primanja od četiri miliona, Agenciji za borbu protiv korupcije ovaj funkcioner je prijavio i jednokratna primanja u vrednosti od 23 miliona dinara (195.000 evra), i to na osnovu bonusa koji je 2021. ostvario u podzemnom skladištu gasa Banatski dvor i Gastransu Novi Sad, kao i povraćaja više uplaćenog doprinosa za PIO u vrednosti od čak 11 miliona dinara. Bajatović dobija povraćaj doprinosa jer njegove plate drastično prevazilaze maksimalnu osnovicu za obračun doprinosa, tako da mu država „višak“ uredno vraća.

Povrh svega toga, Bajatović i za funkciju narodnog poslanika dobija novac, i to 35.000 dinara mesečno.

Osim astronomskih primanja koja su prisutna dugi niz godina i često u žiži javnosti, u vlasništvu direktora Srbijagasa je preko 50 površina čiji je stopostotni vlasnik, kao i osam različitih vozila u okviru pokretne imovine.

Među istaknutim zvaničnicima sa najvećim primanjima, iako ni blizu Bajatovićevom rekordu, izdvaja se ambasador Srbije u Americi Marko Đurić, koji je na ovo mesto postavljen pre dve godine. Njegovo mesečno primanje iznosi 5.860 američkih dolara, što, na osnovu dnevnog kursa, čini 673.665 dinara. Ovo je, ujedno, jedino prijavljeno primanje bivšeg direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju, koji nije ubeležio ni bilo kakvu pokretnu i nepokretnu imovinu.

Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković je tik uz Marka Đurića sa platom od skoro 650.000 dinara mesečno. Osim toga, Agenciji za borbu protiv korupcije prijavila je četvorosoban stan i automobil.

Među najbolje plaćenima je i zaštitnik građana Zoran Pašalić koji dobija skoro 466.000 dinara mesečno, a samo malo manje – 450.715 dinara prima Republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac, koja obavlja i funkciju predsednice Državnog veća tužilaca, za šta joj se kvartalno isplaćuje oko 50.000 dinara.

Ukupan mesečni priliv od skoro 440.000 dinara za obavljanje više funkcija ima i direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević. Osim direktorske funkcije RZS-a za koju prima platu od 228.000 dinara, Kovačević je član Saveta guvernera Narodne banke Srbije, za šta mu se isplaćuje 174.000, kao i član Republičke izborne komisije. Članstvo u RIK-u na mesečnom nivou doprinosi njegovim primanjima za 37.000 dinara.

Poverenik za informacije od javnog značaja Miloš Marinović mesečno zarađuje 279.000 dinara. Iako se u javnosti funkcije Ombudsmana i Poverenika za informacije od javnog značaja često doživljavaju kao jednako odgovorne, to se ne bi moglo zaključiti iz plate propisane za njihovo obavljanje, s obzirom na to da zaštitnik građana Zoran Pašalić prima duplo veću zaradu od Marinovića.

Samo dve hiljade nižu platu od poverenika ima ministarka za rad i zapošljavanje dr Darija Kisić Tepavčević. Upadljivo je da za obavljanje ministarske funkcije, kako je navedeno na sajtu, ne prima ni dinar nadoknade. Umesto toga, zaradu ostvaruje na osnovu članstva u Upravnom odboru Fonda za razvoj, kao i na osnovu naučnog rada i vanredne profesure na Medicinskom fakultetu u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici.

Slična je situacija i sa ministrom zdravlja Zlatiborom Lončarom koji, osim plate od 88.000 dinara koju dobija za mesto hirurga u Kliničkom centru Srbije, ne ostvaruje nikakvu zaradu za ministarsku funkciju, iako je ministarska plata značajno veća od ove prijavljene.

Gotovo istu zaradu od 225.000 dinara dele v.d. direktor Pošte Srbije Zoran Đorđević i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin koji je, na osnovu odluke Saveta ministara, na korišćenje dobio kuću od 310,13 kvadratnih metara.

Zanimljiv je i podatak da potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović nema prijavljenih prihoda po osnovu javnih funkcija, pri čemu je osim što je ministarka ujedno i članica Upravnog odbora Fonda za razvoj, kao i Saveta poslodavaca Ekonomskog fakulteta u Beogradu. Iako se ne navodi na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, ministarka Mihajlović redovna je profesorka na Geoekonomskom fakultetu Megatrend Univerziteta, gde se može pretpostaviti da ipak prima platu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.