Kreće talas poskupljenja hleba

Razlog zbog kog su se u Klasu odlučili na ovaj nepopularan potez je isključivo povećanje cene pšenice. Direktor Klasa Nuri Šahid kaže za Danas da su zbog nedostatka pšenice na tržištu i najavljenih poskupljenja bili prinuđeni da podignu cene svojih proizvoda. „Poskupelo je sve, od hleba do peciva, sve ono za šta nam je potrebna pšenica. Pecivo smo podigli do 10 odsto, a hleb sa 38 ide na 44 dinara zato što sam čuo da će od nedelje brašno sa dosadašnjih 25 ili 27 dinara skočiti na 30 dinara – kaže Šahid.

On podseća da je cena brašna za dva meseca skočila za 80 odsto, odnosno sa 15 na 27 dinara i očekuje da će zbog toga pekari biti prinuđeni na promenu cenovnika. On napominje da su razgovore o nepodizanju cene hleba sa ministrom trgovine ovih dana imale male pekare, kao i da razlog za poskupljenja ne bi trebalo tražiti u činjenici da velike pekarske industrije, kojoj Klas pripada, imaju posebne ugovore sa velikim trgovinskim lancima o povraćaju robe od 100 odsto. „Tačno je da takva klauzula postoji u ugovorima, ali ona konkretno sada nije uticala na formiranje ovakve cene. U Srbiji je, više nego u nekim drugim zemljama, izražen taj problem ostatka robe, tako da mi u proseku imamo 10 do 20 odsto proizvoda koji nam se vraćaju jer nisu prodati“, napominje naš sagovornik.

Ugovori koje velike industrije imaju sa trgovinskim lancima su samo jedan od razloga za povećanje cene jer se oni potpisuju na nekoliko godina i ne mogu tako lako da se menjaju, tvrdi predsednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica u izjavi za naš list. „Pekari imaju slobodu da formiraju cenu, a dogovor sa ministrom trgovine Slobodanom Milosavljevićem odnosio se pre svega na male pekare koji su mogli da uzmu pšenicu na kredit i da u tom slučaju zadrže cene na nivou od 38 dinara. Sa velikim pekarskim industrijama je drugačija situacija jer oni imaju ugovore koje moraju da ispoštuju, a prema kojima su obavezni na povraćaj robe od 100 odsto tako da ih to sprečava da ostave cene na ovom nivou“, kaže Pralica. On očekuje da će „biti dovoljno onih“ koji će ispoštovati dogovor sa ministrom da ne menjaju cenu „save“.

Na rafovima u Maksiju hleb „sava“ će se i dalje prodavati po ceni od 38 dinara, a narodni za 28,5 dinara po vekni. Direktor poslovnog udruženja industrijskih mlinova i pekara Žitovojvodine u Novom Sadu Sima Matić ističe da je „samo pitanje dana kad će hleb da poskupi svuda“. „Velike su razlike u ekonomskoj poziciji među ukupno 7.000 različitih pekara u našoj zemlji i nije svejedno da li je pekara u beogradskoj Knez Mihailovoj ili u Mrčajevcima“, kaže Matić.

Skuplji hleb od juče je i u Aranđelovcu jer je lokalna mlinsko-pekarska industrija Pobeda cene podigla u proseku od 10 do 12 odsto, dok niški privatni pekari čekaju ishod razgovora sa nadležnim Ministarstvom trgovine o uslovima preuzimanja žita. „Ako dogovora ne bude neminovno je poskupljenje hleba“, kaže predsednik Unije pekara Niša Bratislav Vukadinović. Cene hleba i peciva do 1. septembra neće se menjati u Kikindi čak ni ako brašno poskupi na 150 dinara, najavio je juče direktor Pekare Kikinda Čedomir Rodić. On na osnovu svog dugogodišnjeg iskustva predviđa da će se početkom septembra cena brašna stabilizovati i da će se onda na osnovu toga „iskalkulisati“ i cena hleba. U Kragujevcu vekna hleba trenutno košta 35 dinara i kako je juče najavljeno zasad se neće menjati. Do promena nije došlo u Novom Sadu, a i u Vranju ne razmišljaju o korekciji.