Program subvencionisanih kredita za podsticanje poljoprivredne proizvodnje počeće da se primenjuje od 25. maja, a poljoprivrednici, preduzetnici i pravna lica, koji ispune uslove, moći će da koriste kratkoročne i srednjoročne pozajmice u visini od pet miliona dinara sa rokom otplate do tri godine i fiksnom dinarskom kamatom od osam odsto godišnje. Država je za subvenciju kamata iz budžeta izdvojila 2,7 milijarde dinara. Program će pratiti četiri poslovne banke.
Najvažnija mere za podsticaj agrara sadržane su u Uredbi o subvencionisanim kreditima, usvojena krajem protekle nedelje na telefonskoj sednici vlade, a ceo paket očekuje se do kraja ove sedmice, najavio je ministar poljoprivrede i trgovine Dušan Petrović.
Poljoprivrednici ipak jasniju situaciju očekuju od donošenja strategije razvoja, koja je takođe najavljena, jer se, tvrde, kratkoročnim merama ne može rešiti sudbina perspektivne grane koja je tako dugo bila u zapećku.
– Država bi pre svega morala da uveća izdvajanja za proizvođače, čije je poverenje prokockala poslednjih nekoliko godina, a to se neće „ispeglati“ ad hok merama. Zbog toga bi lista koja se očekuje od ministarstva sada morala da sadrži i detaljan plan subvencija poljoprivrednih gazdinstava. Činjenica je da su podsticaji do sada obuhvatili svega 9,6 odsto gazdinstava od ukupno 780.000 koliko ih u Srbiji radi. Od toga, 450.000 je registrovanih, ali se u tom kontekstu ne vidi svrha registracije. Takođe, iz subvencija su bila izopštena manja gazdinstva, a njima je pomoć bila najpotrebnija – tvrdi za Danas profesor Miladin Ševarlić.
Uz to, jedna od mera koja je već najavljena, jeste regulisanje sistema otkupa, što je bila karika u lancu koja je potpuno van kontrole.
– Iz otkupa bi trebalo izbaciti nakupce i prekupce a transakcije uvesti u regularne novčane tokove. Činjenica je da se više od 40 odsto poljoprivredne proizvodnje u svim sektorima, od bilja, voća do stoke, nalazi u ilegalnim prometnim kanalima. Ako je ukupna vrednost godišnje proizvodnje u toj grani procenjena na oko pet milijardi evra, to znači da samo na PDV-u, ako se primeni minimalna osnovica od osam odsto, država godišnje izgubi 160 miliona evra – kaže Ševarlić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
