Ekonomska zavisnost Srbije od stranih donacija i povoljnih kredita zapadnih Vlada jedan je od vodećih argumenata kojima političari ubeđuju javnost da je evropski put Srbije neophodan i da bi svako odstupanje od onoga što naši evroatlantski partneri žele, značilo sunovrat životnog standarda, prouzrokovan time što bi stranci prosto uskratili svoju pomoćnašoj zemlji. Kolika je ta pomoćzapravo i gde ide novac?
Ako se posmatraju samo donacije, slobodno se može reći da je pomoćsveta makroekonomski beznačajna. Budžetom za ovu godinu država je u prihode uračunala ukupno 30 miliona evra raznih donacija, što je oko jedan promil srpskog bruto domaćeg proizvoda.
Ali donacije nisu jedina vrsta pomoći koju Srbija dobija. Druga su krediti. Iako sve zajmove moramo da vratimo i to sa kamatom, činjenica je da je novac stranih vlada i raznih internacionalnih finansijskih organizacija po pravilu znatno jeftiniji u odnosu na kredite komercijalnih banaka, ali je zato često i uslovljen raznim političkim zahtevima.
Iako se u javnosti najčešće govori o raznim pretpristupnim fondovima Evropske unije kao kanalu iz kojeg se u Srbiju preliva ogromna količina novca, do sada se pokazalo da su drugi darodavci ipak znatno izdašniji. Tako je prema poslednjim javno dostupnim podacima, Srbija iz raznih programa EU u 2010. godini dobila ukupno nešto manje od 71 milion evra. Taj novac otišao je velikom broju nevladinih organizacija za najraznovrsnije projekte, ali i određenom broju preduzeća koja su uspela da ispune striktne uslove Evropske unije.
S druge strane, kao najveći kreditor (sa izuzetkom Međunarodnog monetarnog fonda) pojavljuje se Evropska banka za obnovu i razvoj, koja je samo u 2011. potpisala ugovore vredne 526 miliona evra u Srbiji. EBRD je banka čije deoničare čine 62 zemlje plus EU i Evropska investiciona banka i ona finansira ekonomski isplative projekte u javnom i privatnom sektoru za koje nije lako naći komercijalne finansijere. EBRD je recimo suvlasnik Komercijalne banke, učestvovala je u preuzimanju telekomunikacionog operatera SBB i finansirala Marbo produkt, koji je kasnije prodat Pepsiju za 200 miliona evra.
Svetska banka je takođe jedan od vodećih ulagača. Od polovine 2010. do polovine 2011. iz ove organizacije su u Srbiju plasirali 103,4 miliona dolara, a od sredine 2011. do sredine ove godine još 249,42 miliona. Pored toga, Svetska banka je tokom prošle godine državi odobrila i zajam od 100 miliona dolara u cilju podrške budžetu i dala je garancije za ukupno 262 miliona evra kredita koje je Vlada uzela na međunarodnim finansijskim tržištima.
Ova institucija je odobrila i više grantova (bespovratnih sredstava), uključujući 7,5 miliona dolara za pravosudnu reformu, 12,85 miliona dolara za projekat inovacija i još pet grantova ukupne vrednosti od 3,02 miliona dolara.
Značajna sredstva stižu i iz Nemačke posredstvom organizacija GIZ i KfW. GIZ planira da do kraja ove godine uloži 11 miliona evra u Srbiji, uglavnom za projekte pravne i poreske reforme, reforme srednjeg stručnog obrazovanja i lokalnog ekonomskog razvoja. Kako kažu u ovoj organizaciji, Srbija je od Nemačke po raznim osnovama od 2000. godine dobila pomoćod 1,2 milijarde evra, pri čemu je u 2011. odobreno 230 miliona evra. Kako kažu, Srbija je sedma na listi zemalja koje primaju pomoćod Nemačke.
U KfW-u, nemačkoj razvojnoj banci, kažu da su prošle godine odobrili više od 130 miliona evra za razne projekte u Srbiji, a da je povučeno oko 50 miliona. Između ostalog ova organizacija finansira projekte energetske efikasnosti, vodosnabdevanja i daljinskog grejanja. Ove godine u KfW-u očekuju da će odobriti dodatnih 200 miliona evra partnerskim institucijama u Srbiji.
Ju-es-ejd, organizacija američke vlade, nalazi se iza brojnih zakona i reformskih projekata u našoj državi, koje finansira plaćajući njihovu izradu i autorske honorare. Tako je recimo Ju-es-ejd organizacija koja je naručila i finansirala izradu modela razvoja Srbije do 2020. koji je prvo napravila grupa stručnjaka okupljenih oko Ekonomskog instituta i FREN-a, a zatim ga praktično neizmenjenog preuzeo tadašnji predsednik Boris Tadićkao zvaničnu strategiju razvoja. Ju-es-ejd je u fiskalnoj 2011. godini u Srbiji potrošio 35,2 miliona dolara, a ove godine planira da potroši 25,8 miliona.
Kao glavne aktivnosti u ovoj organizaciji navode projekat održivog lokalnog razvoja, projekat agrobiznisa, projekat pravosudne reforme i odgovornosti vlade, zatim razdvajanja izvršne, zakonodavne i sudske vlasti i druge.
Među direktnim državnim zajmovima izdvaja se kredit Rusije za nabavku vozova vredan 210 miliona dolara i kredit za revitalizaciju železnice u Srbiji od čak 800 miliona dolara.
Čist kao „Japanac“
Jedan od najiskrenijih donatora Srbije je Japan, država koja je od 1999. godine Srbiji uputila pomoćod ukupno 460 miliona evra.
Samo u toku ove godine Japanci su nizom donacija osnovnim školama, domovima zdravlja, Crvenom krstu, vodovodu i drugim komunalnim preduzećima u Srbiji dali više od 730.000 evra. Japanci za ove donacije Srbiji nikad nisu ispostavljali bilo kakve uslove, ako se izuzme poznati diktat GSP-u da moraju redovno da čiste i peru autobuse koje su mu poklonili. Te autobuse, takozvane „japance“, zato je uvek bilo lako prepoznati.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
