Kvalitet dijalize važniji od profita

– Od oko 1,47 miliona pacijenata na dijalizi u svetu, samo u centrima FMC dijalizira se njih oko 200.000. U Evropi ima između 350 i 400 Frezenijusovih centara a na tretmanu je oko 40.000 bolesnika, dok u pet centara u Srbiji koji raspolažu sa oko 140 najsavremenijih mašina, usluge dijalize koristi 288 bolesnika. Ako računamo i „holidej“ bolesnike, taj broj je oko 300. Drugim rečima, osim pacijenata iz redovnog programa, imamo i pacijente koji dolaze u Srbiju na godišnji odmor. Iako su to mahom srpski državljani koji žive u inostranstvu, u pitanju je jedan vid zdravstvenog turizma, jer oni tu uslugu plaćaju – kaže na početku razgovora za Danas prof. dr Rajko Hrvačević, medicinski direktor FMC u Srbiji.

Naš sagovornik podseća da u Srbiji ima oko 4.000 bolesnika na hemodijalizi koji se leče u 45 državnih centara, od kojih neki rade i u tri smene. S druge strane, u FMC popunjenost kapaciteta iznosi tek oko 50 odsto iako je cena koju plaća zdravstveno osiguranje – ista.

– Osim toga, svi naši bolesnici leče se hemodijafiltracijom, najsavremenijom metodom, a ne standardnom dijalizom. U evropskoj mreži Frezenijusa čak 44 odsto pacijenata koristi tu metodu. U državnim centrima na hemodijafiltraciji je svaki peti pacijent. U cenu dijalize kod nas ulazi i terapija za poboljšanje krvne slike, preparati gvožđa, vitamini B kompleksa i C vitamin – objašnjava Hrvačević.

Prema njegovim rečima, iako Republički zavod za zdravstveno osiguranje pokriva cenu standardne dijalize koja je ista kao i u državnim centrima i iznosi 10.450 dinara, odnosno 110 evra u dinarskoj protivvrednosti, pacijenti koji koriste usluge FMC mogu da računaju na hemodijafiltraciju. Poređenja radi, u Frezenijusovim centrima u Sloveniji cena te usluge je 240 evra, a u Crnoj Gori 190 evra. U FMC u Srbiji smrtnost pacijenata je 11 odsto, što je manje nego u Frezenijus centrima u Evropi gde iznosi 13 odsto, ili u državnim centrima u Srbiji gde se stopa smrtnosti kreće od 15 do 17 odsto. Objašnjenje leži u primeni hemodijafiltarcije koja, u odnosu na standardnu dijalizu, obezbeđuje za 35 odsto duže preživljavanje, da ne govorimo o boljem kvalitetu života i bržoj rehabilitaciji pacijenata.

Da je reč o ozbiljnom problemu govori i podatak da je samo tokom poslednjih deset godina broj pacijenata na dijalizi porastao za 60 odsto. Hrvačević podseća da su svakom pacijentu potrebne 152 dijalize godišnje, što košta oko 15.000 evra, kolika je otprilike i cena transplantacije bubrega. S obzirom da se kasnije troškovi smanjuju, transplantacija bubrega je tri do pet puta jeftinija od cene hemodijalize.

– Naša želja je da se partnerstvo sa RZZO proširi. Kako postoje velike razlike u opremljenosti državnih centara, Frezenijus bi bio spreman da uloži u sređivanje prostora, zatim u kupovinu nove opreme, a usluge bi pružao po istoj ceni. Parterstvo privatnog i državnog sektora trebalo bi da ide u tom smeru. Što se tiče profitabilnosti, ako se posmatra samo dijaliza, još uvek poslujemo sa gubicima. S druge strane, kompaniji je u interesu da nama, kao i drugim centrima, prodaje materijal i tu bi trebalo potražiti objašnjenje za tolerantnost prema našim „gubicima“, kao i u činjenici da smo tek startovali u tom biznisu – napominje Hrvačević.

Dolaskom nemačke kompanije Frezenijus medikal ker u Srbiju, i sklapanjem ugovora sa zdravstvenim osiguranjem, jedan broj pacijenata dobija kvalitetnu dijaliznu uslugu prema svetskim standardima, pri čemu troškove (kao i u državnim kućama) snosi država. Frezenijus je prošle godine donirao oko 120 mašina državnim centrima za dijalizu, od kojih svaka košta 20.000 do 25.000 evra. Do kraja 2010. biće poklonjeno još 100 novih mašina.

Nova fabrika u Vršcu

Nemačka korporacija je na srpsko tržište ušla kupovinom Hemofarmove fabrike Hemomed. Ta fabrika danas proizvede godišnje više od milion dijalizatora, dva do tri miliona arteriovenskih linija za dijalize, dijalizne rastvore. Kada je reč o izgradnji nove fabrike dijaliznog materijala u Vršcu, projektom je predviđen biznis park na četiri hektara, sa najmodernijom proizvodnjom, a potencijalni kapacitet biće pet puta veći od postojećeg. Ideja je da se ceo region snabdeva dijaliznim materijalom iz vršačkih pogona. Prošle godine, ukupna proizvodnja bila je vredna više od 35 miliona evra, od izvoza je ostvareno oko 10 miliona evra, a od provajdinga (usluga dijalize) nešto više od tri miliona evra.

Holidej dijalizni centri

FMC planira da otvori dva „holidej“ dijalizna centra, po svemu sudeći na Zlatiboru. U planu je i nabavka 12 dijaliznih mašina, što bi omogućilo tretman (u dve smene) 48 bolesnika koji dođu na odmor. Jedan od takvih centara trebalo je da bude izgrađen u Junaković banji – dogovorena je bila i lokacija u blizini savremenog rehabilitacionog centra, ali kvalitet vode nije zadovoljavao standarde za dijalizu. Ako taj problem bude rešen, biće napravljen holidej dijalizni centar. To će, bez sumnje, biti od značaja za razvoj zdravstvenog turizma – ističe prof. dr Rajko Hrvačević, medicinski direktor FMC u Srbiji.