Otmar Ising, jedan od tvoraca zajedničke evropske valute nedavno je kazao da evro, koji je sada na ozbiljnoj probi, ne bi trebalo da predstavlja politički mehanizam, već sinonim za monetarnu uniju. U tom kontekstu, navodi se da su države članice Evropske unije osnovale zajedničku centralnu banku, ali su izričito odbile da prepuste oporezivanje građana toj instituciji, što je navedeno u članu 125 Sporazuma iz Mastrihta.
Ipak, takav princip ima izvesne mane, s obzirom na činjenicu da uvođenje zajedničke valute zahteva pokretanje centralne banke i Trezora. Istovremeno, sredstva iz Trezora ne bi trebalo da budu stalno na raspolaganju poreskim obveznicima, već isključivo u trenucima krize. To praktično znači da bi, kada se finansijski sistem nađe na rubu propasti, centralna banka trebalo da obezbedi kapital i pomogne Trezoru da prevaziđe problem solventnosti. Ta činjenica ne predstavlja nepoznanicu i trebalo bi da je uzmu u obzir svi oni koji su učestvovali u stvaranju evra.
Ising je priznao da je verovao da je nije moguće formirati monetarnu uniju bez pokretanja političkog saveza, što je bilo pogrešno. Evropska unija osmislila je usko ograničene, ali politički ostvarive ciljeve, iako je bila svesna činjenice da takav korak nije dovoljan, kao i da je potrebno sprovesti dodatne mere. Ali, taj proces ubrzo je zaustavljen i metaforično govoreći Unija je ostala „zamrznuta“ u postojećem obliku, a evro je postao jedna od žrtava. Ekonomska kriza koja je izbila 2008. godine razotkrila je sve slabosti, jer su članice EU bile primorane da sopstvenim snagama spasavaju bankarski sistem, a i finansijska situacija u Grčkoj govori u prilog toj konstataciji. Stoga, ukoliko države članice ne pokrenu zajedničku inicijativu, evro će doživeti krah, što će ostaviti štetne posledice po sve države Unije. Prilikom usvajanja zajedničke valute bilo je predviđeno da sve države poštuju pravila navedena u Sporazumu iz Mastrihta, ali prethodni sazivi grčke vlade nisu to činili. Papandreuova vlada, izabrana u oktobru 2009, dobila je zadatak da popravi situaciju i smanji budžetski deficit koji je prošle godine dostigao 12,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a obelodanjivanje podataka o javnom dugu Grčke izazvalo je šok evropskih zvaničnika i potrese na berzi.
Uprkos činjenici da su lideri EU prihvatili molbu vlade u Atini o postepenom smanjenju budžetskog deficita, berza nije pozitivno reagovala. Takođe, Grčka se i dalje suočava s problemima, i ostaje pitanje da li će uspeti da se oporavi, budući da smanjenje budžeta ne podrazumeva rast ekonomskih aktivnosti. Imajući u vidu takav rizik, Grčkoj je potrebna pomoć drugih država i možda bi sve članice evrozone trebalo da štampaju obveznice zahljujući kojima bi bilo otplaćeno, recimo, 75 odsto grčkog duga, dok bi vlada u Atini trebalo da se obaveže da će poštovati pravila i obezbediti ostatak novca. Na taj način značajno bi bili smanjeni troškovi finansiranja, što bi predstavljalo pandan kreditima koje daje Međunarodni monetarni fond. Ali, trenutno nije moguće sprovesti u delu takvu zamisao, jer se Nemačka žestoko protivi ideji o davanju pomoći „rasipnim“ partnerima. Stoga je neophodno primeniti druge mehanizme.
Nesumnjivo, Papandreuova vlada želi da preduzme sve potrebne korake kako bi ispravila greške iz prošlosti, u čemu je podržava najveći deo javnosti. Iako su nedavno bili organizovani masovni protesti i uprkos činjenici da je stara garda vladajuće partija izrazila nezadovoljstvo zbog najavljenih mera štednje, stiče se utisak da su građani spremni da prihvate takvu inicijativu koja bi mogla da predstavlja preduslov za ostvarivanje napretka.
Autor je predsednik Fonda Soros i Instituta za otvoreno društvo.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
