Foto : Viktor DanjiNa severu Banata, u selu Martonoš smeštenom blizu mađarske granice i grada Kanjiže, na parcelama preduzeća „Telek paprika“ godinama se gaji paprika, začinska paprika, spanać, peršun i mirođija.
Sada se otišlo i korak dalje, a reč je pre svega o primeni modela obnovljive poljoprivrede koji su usvojili kao dobavljači poznate strane kompanije.
Kako nam objašnjavaju u ovom preduzeću, u potrazi za tehonologijama koje će smanjiti konvencionalni pristup poljoprivredi, pre svega smanjiti unos mineralnog đubriva u zemlju, usvojen je pre dve godine pristup regenerativne poljoprivrede.
„Cilj je da se u zemlji zadrži što više ugljen dioksida, da zemlji povratimo hranjive materije. Regenerativni pristup je da obrađujemo zemlju i da se odnosimo prema njoj kao prema nečemu živom“, objašnjava agronom Viktor Danji.
Takav pristup podrazumeva smanjenu obradu zemljišta, primenu stajnjaka, rotiranje zasejanih kultura, sađenje drveća i žbunova na obodima njiva, jer to sve pozitivno utiče na biljni i životinjski svet u zemlji i na njenoj površini, a pre svega čuva kvalitet zemljišta.
Parcele se u regenerativnom pristupu obrađuju manjim intenzitetom ili se uopšte ne prevrće zemlja, objašnjava agronom Viktor Danji i kaže da se na taj način čuva humus u zemljištu, ali i doprinosi smanjenju emisija ugljen-dioksida.
Važno je i pokrivanje tla žetvenim ostacima, a oni zbog novog pristupa poljoprivredi na njihovim njivama koriste stajnjak, paletirani i sveži.
„Smanjujemo mineralno đubrivo, ali te prakse ne mogu odmah da daju vidiljive rezultate, dug je to proces. Važno je da smo taj proces započeli i za sada nismo primetili pad roda. Dugoročno znamo da će biti i direktnih i indirektnih efekata, posebno, jer smo se odlučili da na obodima parcela posadimo drveće, zbog bio-diverziteta zemljišta. Drveće ne utiče na rod, ali utiče na prirodu i okolinu“, priča agronom Danji.
Da bi se ispoštovao plodored, između povrća i začina, sadi se pšenica i kukuruz. Njihove njive se navodnjavaju, jer bez vode teško da bi bilo dobrog roda.
„Pod zalivnim sisitemima nam je oko 80 odsto zemljišta, kod kukuruza i pšenice imamo stabilan rod, a za povrće se zna, bez zalivanja ne bi moglo. Da bi sve dobro funkcionisalo uzimamo uzorke zemljišta i tako određujemo koliko čega da vratimo u zemlju“, kaže agronom Viktor Danji.
Prema njegovom mišljenju. gazdinstva koja razmišljaju dugoročno, treba da se informišu i prouče prakse za dugoročno održavanje zemljišta.
„Treba svako, prema svojim mogućnostima, da odredi i primeni nešto od metoda za čuvanje kvaliteta zemljišta, to će mu se vratiti“, kaže inženjer agronomije Danji.
Srbija u pilot projektu
Evropska unija pokrenula je 2021. projekat AgriCaptureCO2 kako bi podstakla poljoprivrednike da pređu na ovaj metod, a proizvođači iz pet zemalja sveta, među kojima je i Srbija, učestvuju u pilot istraživanju. Srbija je prva zemlja u regionu koju je Nestlé uključio u svoj globalni program regenerativne
poljoprivrede, pomažući dobavljačima da kombinacijom tradicionalnih i naprednih tehnologija i načina obrade povećaju prinose i prihode, kvalitet povrća, kao i otpornost na klimatske promene.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
