„Manji privredni rast, veća inflacija, ali neće biti recesije“: Koje su ključne poruke direktorke MMF-a uoči prolećnog sastanka?

U govoru pred prolećni sastanak MMF-a i Svetske banke koji počinje u ponedeljak, 21. aprila, Georgieva je istakla da zbog potencijalnog globalnog trgovinskog rata finansijska tržišta beleže porast nestabilnosti.

Ukazala je da kako su trgovinske tenzije rasle, tako su globalne cene akcija pale.

„Ovo je podsetnik da živimo u svetu iznenadnih i dubokih promena. I to je poziv da reagujemo mudro. Uravnoteženija i otpornija svetska ekonomija je dostižna. Moramo delovati kako bismo je osigurali“, poručila je direktorka MMF-a.

Georgieva je u svom govoru odgovorila na tri pitanja u vezi sa potencijalnim globalnim trgovinskim ratom: koji je kontekst, koje su posledice i šta zemlje mogu da urade?

Koji je kontekst trgovinskog rata?

„Trgovinske tenzije su poput lonca koji je dugo vremena krčkao i sada je proključao. U velikoj meri, ono što sada vidimo jeste rezultat erozije poverenja – poverenja u međunarodni sistem i poverenja između zemalja“, poručila je direktorka MMF-a.

Istakla je da je globalna ekonomska integracija izvela ogroman broj ljudi iz siromaštva i učinila svet u celini boljim mestom za život.

„Ali nisu svi imali koristi. Zajednice su ostajale prazne, jer su poslovi odlazili u inostranstvo. Plate su bile pod pritiskom zbog sve veće dostupnosti jeftine radne snage. Cene su rasle kada su globalni lanci snabdevanja bili prekinuti. Mnogi krive međunarodni ekonomski sistem za nepravde koje osećaju u svakodnevnom životu“, objasnila je direktorka MMF-a.

Zatim na scenu stupa nacionalna bezbednost, dodala je.

Prema njenim rečima, u multipolarnom svetu, pitanje gde se nešto proizvodi može postati važnije od toga koliko to košta.

„Logika nacionalne bezbednosti nalaže da širok spektar strateških dobara – od kompjuterskih čipova do čelika – mora biti proizveden kod kuće, i da je za to vredno platiti više“, istakla je Georgieva.

Istakla je da samoodrživost (oslanjanje na sopstvene resurse) ponovo dolazi u prvi plan.

Koje su posledice trgovinskog rata?

„Kratak odgovor: značajne“, poručila je direktorka MMF.

Prema njenim rečima, počevši od carina, kada se saberu sve poslednje povećane carine, pauze, eskalacije i izuzetke, postaje jasno da je efektivna carinska stopa u SAD-u skočila na nivoe koji nisu viđeni decenijama unazad.

Podsetila je i da su pojedine zemlje odgovorile SAD na ove carine, dodajući da pored ovog izazova, javlja se i izazov „efekta prelivanja“.

„Dok se velike sile sukobljavaju, manje zemlje bivaju uhvaćene u njihov unakrsni vetar“, poručila je Georgieva.

Podsetila je da manje razvijene ekonomije i većina tržišta u razvoju u velikoj meri zavise od trgovine za svoj rast, i zbog toga su izloženije, uključujući i uticaj strožih finansijskih uslova.

„Zemlje sa niskim prihodima suočavaju se sa dodatnim izazovom—padom obima strane pomoći, jer zemlje donatori sve više preusmeravaju pažnju na sopstvene unutrašnje probleme“, ukazala je Georgieva.

Carinski ratovi, kako je navela, utiču na podizanje cena proizvoda, smanjenje ekonomskog rasta, a iznela je i zapažanje da protekcionizam vremenom narušava produktivnost, posebno u manjim ekonomijama.

Troškovi koje bi globalni carinski rat mogao da izazove biće uračunati u novom izdanju Svetskog ekonomskog izgleda (World Economic Outlook), rekla je Georgieva i dodala da nove prognoze rasta sadrže značajna sniženja procena rasta.

„Ali ne prognoziramo recesiju. Takođe, neke zemlje će imati povećane prognoze inflacije“, ukazala je Georgieva.

Direktorka MMF-a rekla je da će izveštaj World Economic Outlook, između ostalog, pokazati da odlučne političke mere usmerene na rešavanje razlika i ponovno uspostavljanje ravnoteže mogu doneti bolje rezultate.

Šta zemlje mogu da urade?

„Mnogo toga — i još više“, odgovorila je direktorka MMF-a.

Prvo, dodala je, sve zemlje moraju udvostručiti napore da urede sopstvene sisteme.

„U svetu u kojem vlada povećana neizvesnost i česti šokovi, nema prostora za odlaganje reformi koje bi ojačale ekonomsku i finansijsku stabilnost i povećale potencijal za rast“, istakla je Georgieva.

Ukazala je da se ekonomije danas suočavaju sa novim izazovima iz slabije startne pozicije, jer su javna zaduženja znatno veća nego pre samo nekoliko godina.

„Zbog toga, većina zemalja mora da preduzme odlučne fiskalne mere kako bi povratila prostor za delovanje u politici, pri čemu je važno da se postave postepeni putevi prilagođavanja koji poštuju postojeće fiskalne okvire“, rekla je direktorka MMF-a.

Ipak, upozorila je, neke zemlje će se suočiti sa šokovima koji će zahtevati novi ciklus fiskalne podrške, a u takvim slučajevima, kako je rekla, ta podrška treba da bude jasno ciljana i vremenski ograničena.

Direktorka MMF-a istakla je i da kako bi se očuvala cenovna stabilnost, monetarna politika mora ostati prilagodljiva i kredibilna, uz snažnu posvećenost nezavisnosti centralne banke. „Centralne banke moraju pomno pratiti ekonomske podatke – uključujući, u nekim slučajevima, i porast inflacionih očekivanja.“

Zemlje u razvoju treba da očuvaju fleksibilnost deviznog kursa kao mehanizam ublažavanja šokova, ukazala je Georgieva.

Dodala je i da u mnogim slučajevima, država može i treba da uradi mnogo više kako bi smanjila prepreke za privatno preduzetništvo i inovacije, drugim rečima, da otkloni povrede koje je sama sebi nanela.

Na kraju, ponovila je da je potrebna otpornija svetska ekonomija, a ne klizanje ka podelama.

„Očekujem da će naši Prolećni sastanci sledeće nedelje biti važan forum za dijalog u važnom trenutku. Sve zemlje, velike i male, mogu i treba da odigraju svoju ulogu u jačanju globalne ekonomije u eri češćih i težih šokova“, zaključila je Georgieva.