MMF upozorio na mogućnost globalne recesije 1Foto:Shutterstock

Međunarodni monetarni fond (MMF) ponovo je snizio prognoze rasta svetske privrede, upozoravajući na rizike visoke inflacije i rata u Ukrajini koji bi svetsku ekonomiju mogao da gurne na ivicu recesije.

Rast globalne ekonomije u 2022. usporiće se na 3,2 odsto, saopštio je MMF, snizivši prognozu iz aprila, prema kojoj je projektovan na 3,6 odsto, prema ažuriranim prognozama koje obuhvataju samo velike ekonomije i glavne grupe ekonomija, piše Index.hr

Dodaju da se svetski BDP zapravo smanjio u drugom kvartalu zbog pada u Kini i Rusiji.

Fond je smanjio i prognozu rasta za 2023. godinu, na 2,9 odsto, u odnosu na aprilsku procenu rasta od 3,6 odsto, navodeći kao razlog uticaj strože monetarne politike. „Izgledi su se značajno pogoršali od aprila. Svet bi uskoro mogao da bude na ivici globalne recesije, samo dve godine nakon poslednje“, rekao je glavni ekonomista MMF-a Pjer-Olivije Gurinčas.

Izgledi veoma neizvesni

Fond je saopštio da su najnovije ažurirane prognoze „izuzetno neizvesne” i podložne negativnim rizicima zbog ruskog rata u Ukrajini, koji uzrokuje rast cena energije i hrane.

Prema „verovatnom“ alternativnom scenariju, koji uključuje potpuni prekid isporuke ruskog gasa Evropi do kraja godine i dalji pad ruskog izvoza nafte za 30 odsto, MMF predviđa da će globalni rast tada usporiti na 2,6 odsto 2022. i 2 odsto 2023. sa skorom stagnacijom u Evropi i SAD sledeće godine.

Globalni rast je pao ispod dva odsto u samo pet navrata od 1970. godine, saopštio je MMF, uključujući i prvu godinu pandemije COVID-19 2020.

MMF sada očekuje da će stopa inflacije u razvijenim ekonomijama dostići 6,6 odsto 2022. godine, dok je u aprilu predviđao da će iznositi 5,7 odsto, dodajući da će ostati povišena duže nego što se ranije očekivalo.

Štaviše, sada očekuju da će inflacija na tržištima u razvoju i zemljama u razvoju ove godine dostići 9,5 odsto, u odnosu na projektovanih 8,7 odsto u aprilskim procenama.

„Inflacija na sadašnjim nivoima predstavlja jasan rizik za sadašnju i buduću makroekonomsku stabilnost, a njen povratak na nivoe koje su postavile centralne banke trebalo bi da bude glavni prioritet kreatora politike“, rekao je Gurinčas.

Niže stope rasta vodećih ekonomija

Za Sjedinjene Države, najveću ekonomiju, MMF je potvrdio svoju prognozu od 12. jula za rast od 2,3 odsto u 2022. i anemičnih 1,0 odsto u 2023. godini, koju je prethodno dva puta smanjio od aprila zbog usporavanja tražnje.

MMF je značajno snizio svoju raniju procenu rasta za Kinu 2022. godine – na 3,3 odsto, sa 4,4 odsto projektovanih u aprilu, navodeći kao razlog izbijanje covid-19 i široko rasprostranjeno zatvaranje u velikim gradovima koji imaju ograničenu proizvodnju i pogoršavaju poremećaje u globalnom lancu snabdevanja.

MMF je takođe ocenio da pogoršanje krize u kineskom sektoru nekretnina utiče na prodaju i ulaganja u nekretnine. Kažu da bi dodatna fiskalna podrška iz Pekinga mogla da poboljša izglede za rast, ali da bi nastavak usporavanja u Kini, podstaknut širenjem virusa u većim razmerama i blokadama, rezultirao snažnim prelivanjem.

MMF je smanjio procene rasta evrozone u 2022. na 2,6 odsto, sa 2,8 odsto u aprilu, odražavajući prelivanje inflacije iz rata u Ukrajini.

Međutim, prognoze su znatno smanjene za neke zemlje sa većom izloženošću ratu, uključujući Nemačku, za koju su procene rasta za 2022. smanjene na 1,2 odsto, sa 2,1 odsto u aprilskoj prognozi.

Za rusku ekonomiju MMF predviđa pad od šest odsto u 2022. zbog pooštravanja zapadnih finansijskih i energetskih sankcija, a da će se smanjiti za dodatnih 3,5 odsto u 2023. godini, prema ažuriranim prognozama.

Procenjuju i da će se ukrajinska privreda zbog rata smanjiti za oko 45 odsto, ali su takve procene veoma neizvesne.

Da li znate nešto više o temi ili želite da prijavite grešku u tekstu?

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.