Kako je pre 20 godina zaustavljeno otvaranje rudnika nikla na Mokroj Gori?

Kompanija je planirala da u toku 2005. godine izdvoji 56 miliona dinara za istraživanja na Mokroj gori. Prema procenama ove kompanije, ovo područje poseduje izuzetna nalazišta rude nikla, čak oko milijardu tona, što bi obezbedilo eksploataciju narednih sto godina.

Kako je pisao „Danas“, preduzeće „Drina-nikl“ je podnelo zahtev 2. avgusta 2004. godine za izdavanje odobrenja za navedena istraživanja. Rešenje kojim se istraživanja odobravaju 16. novembra 2004. godine potpisao je tadašnji pomoćnik ministra za rudarstvo i energetiku Dejan Rajković, bez saglasnosti i znanja lokalne samouprave.

Tadašnji predsednik opštine Užice, Miroslav Martić za „Danas“ je izjavio kako su mesec dana u Ministarstvu pokušavali da provere nezvanične informacije da se podno Zlatibora, Tare i Šargana planiraju istraživanja.

„Nakon nekoliko naših intervencija, 11. januara ove godine [2005. godine] dostavili su nam jedan primerak tog odobrenja, a koje su mesec dana pre toga uputili toj beogradskoj firmi“, rekao je Martić.

Pomoćnik ministra Dejan Rajković je tom prilikom na konferenciji za novinare izjavio da je užičkoj opštini to rešenje blagovremeno upućeno kada i firmi „Dinara-nikl“, a potom još jednom i to 11. januara.

Dva dana kasnije čelnici užičke opštine sastali su se sa predstavnicima ovog ministarstva i dogovorili da se ceo postupak obustavi dok se ne izjasni Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine i dok ne obave konsultacije sa lokalnom samoupravom.

„Nama ostaje da iskoristimo mogućnost koju nudi samo rešenje, a to je da podnesemo tužbu Vrhovnom sudu Srbije, kako bi se zaustavilo istraživanje nalazišta nikla u Mokroj Gori i okolini, obzirom da eksploatacija, a posebno prerada ove rude predstavljaju „prljavu tehnologiju“ i da značajno ugrožavaju životnu sredinu“, rekao je Martić.

Kako je tada najavio Martić opština će, pored žalbe Vrhovnom sudu na rešenje Ministarstva za rudarstvo i energetiku, tražiti i privremenu zabranu tog rešenja, ali i njegov poništaj „po pravu nadzora predsednika Vlade Srbije“.

„Mi želimo da predupredimo i sam početak istraživanja, jer ako se uspostavi da rude ima, nijedna privatna firma neće odustati od eksploatacije nakon što je uložila veliki kapital u istraživanja.

Meštani ovog područja, koje je poznato po očuvanoj prirodi, bogatim izvorištima voda, posebno lekovitih „belih voda“, turističkoj atrakciji „Šarganska osmica“ u čiju je revitalizaciju država godinama ulagala veliki novac i uspela da je obnovi, ali i po etno-filmskom selu Emira Kusturice, bili su zatečeni i ogorčeni najavama da će se na ovom području „ispod žita“ otvoriti rudnik.

Kažu da njih niko ništa ne pita, ali da ne veruju da će to država ipak dozvoliti. Pozivaju se na vesti iz ruskog grada Norilska, u kojem je pre nekoliko godina otvoren rudnik nikla, nakon čega je u prečniku od oko sto kilometara drveće prestalo da raste, uništeno je na stotine hiljada hektara šume, a većina stanovnika na tom području ima zdravstvene probleme.

Nakon strahova meštana, preduzeće „Drina-nikl“ obratilo se republičkom Zavodu za zaštitu prirode u čijem je izveštaju rečeno da se eksploatacija mineralnih sirovina ne može vršiti, a samim tim ni istraživanja rezervi mineralnih sirovina. U izveštaju se ističe da je deo područja na kome je predviđeno istraživanje nalazi pod zaštitom države.

Prostornim planom Republike, područje Zlatibora, Tare i Zlatara, uključujući i Mokru Goru, označeno je kao regija nacionalnog ranga, te su granicama ovog plana obuhvaćena dobra i van Nacionalnog parka – Šargan i Mokra Gora, koji su označeni kao „predeli izuzetnih odlika“.

Kompletna digitalna arhiva svih brojeva Danasa od 1997. do danas dostupna članovima Kluba čitalaca Danasa na portalu klub.danas.rs.

Nakon protivljenja opštine, ali i negativnih reakcija u medijima mnogih udruženja, organizacija i uglednih pojedinaca koji su u prvi plan stavljali opasnost od prljave tehnologije, engleska kompanija je odustala od tog posla, a Ministarstvo je ukinulo rešenje kojim su istraživanja odobrena.

Inače, i nikl spada u minerale od kritične važnosti za zelenu tranziciju i nalazi se na spisku minerala za koje važi EU Zakon o kritičnim sirovinama.

Autorka je polaznica Danasove škole novinarstva.

Projekat „Danasova škola novinarstva je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. 

​Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.