NALED: Četvrtina ponuđača ne veruje da su postupci javnih nabavki pošteni i transparentni

Zbog toga većina nijednom nije učestvovala u nabavkama u protekle tri godine, pokazalo je istraživanje stavova o javnim nabavkama koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) čiji su rezultati danas predstavljeni.

Ankete koje su sprovedene u okviru kampanje „Mesec javnih nabavki“, koju pokreću NALED i udruženje „Ponuđači Srbije“, a povodom godinu dana od primene novog zakona i e-Portala za javne nabavke, obuhvatile su 250 ponuđača i 155 naručilaca.

Koordinator za regulatornu reformu u NALED-u Nikola Komšić rekao je da bi bolja kontrola, transparentnost i primena drugih kriterijuma, osim cene, motivisala ponuđače da se aktiviraju u postupku javnih nabavki.

„S druge strane, naručioci kažu da kriterijum kvaliteta ne koriste češće, jer nemaju model na osnovu kojeg bi postavili nabavku, smatraju da su takve nabavke rizičnije ili ističu da nisu dovoljno obučeni da ih organizuju“, objasnio je Komšić.

Prema njegovim rečima, veći procenat pozitivnih odgovora o transparentnosti javnih nabavki su dali naručioci od ponuđača.

„Novim regulatornim okvirom zadovoljno je 62 odsto ponuđača i čak 97 odsto naručilaca, a većinom su zadovoljni i kvalitetom portala. Oni koji nisu upisani u registar javnih nabavki kao glavne razloge za to su naveli da smatraju da im nije potrebno, da ne odgovaraju javnim nabavkama jer su mala firma i da nisu zainteresovani“, istakao je Komšić.

Podsetio je da je novim Zakonom o javnim nabavkama predviđeno da se svi postupci od sredine prošle godine sprovode isključivo elektronski preko novog Portala javnih nabavki.

Komšić je dodao da ponuđači smatraju da su najveći nedostatci sistema javnih nabavki to što nije dovoljno transparentan, da je komplikovana procedura sa previše dokumentacije, kao i da postoje moguće manipulacije i nameštanja.

„Naručioci su kao nedostatke naveli nepouzdanost portala za javne nabavke, nejasne zakonske odredbe, usklađivanje procedura sa zakonom, kao i nedovoljna obučenost službenika za javne nabavke“, rekao je on.

Ponuđači koji su učestvovali u istraživanju su u najvećem procentu mala privredna društva, srednja i velika, kao i mikro preduzeća iz sektora usluga, trgovine i proizvodnje, a najveću grupu naručilaca su činili pravosudni organi, obrazovne i zdravstvene ustanove, javna preduzeća i lokalne samouprave.

Jedan od zaključaka istraživanja je i da najniža cena ne treba da bude ključni kriterijum, već kvalitet izabranih proizvoda, radova i usluga što smatra i četiri petine ponuđača.

Predsednica udruženja „Ponuđači Srbije“ Jasmina Marković istakla je da ponuđači nisu imali vremena da se pripreme za novi postupak javnih nabavki elektronskim putem, jer je novi zakon donet u jeku pandemije.

„Došlo je do pada broja ponuda u postupku, što se od ovog zakona nije očekivalo, s obzirom da je predviđeno elektronsko podnošenje ponuda. Veliki broj naručilaca je nabavke, koje su trebali da sprovedu do kraja prošle godine, objavljivao po starom zakonu i na starom portalu upravo da bi izbegli novost u procesu javnih nabavki“, rekla je Marković.

Ona je kao spornu novinu u Zakonu o javnim nabavkama navela promenu u načinu dokazivanja koja se radi putem e-izjave, čije je podnošenje lako ukoliko su ponuđači informatički obučeni.

„Neophodne su dodatne obuke ponuđača ne bi li više učestvovali u postupcima javnih nabavki. Takođe postoje i oni koji podnose lažne izjave, a ne postoji osoba koja bi to regulisala i pokrenula sudske postupke protiv takvih ponudjača, što automatski demorališe ostale“, napomenula je Marković.

Prema njenim rečima trebalo bi olakšati proceduru popunjavanja na portalu i raditi na daljem unapređenju transparentnosti i pojednostavljenje procedura kako bi ponuđači u većoj meri učestvovali u postupcima javnih nabavki.