foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)Video nadzor sa opcijama prepoznavanja lica nabavljen je za najmanje 28 osnovnih i sedam srednjih škola širom zemlje, kao i za jednu predškolsku ustanovu u Beogradu, pokazuje novo istraživanje BIRN-a.
„Ustanova ima urađen Akt o proceni rizika i neophodnu dokumentaciju i odobrenja za uvođenje video nadzora i fizičko-tehničkog obezbeđenja. Sistem video nadzora sa karakteristikama prepoznavanja lica je u upotrebi u našoj ustanovi od 03.01.2024, radovi su završeni 29.12.2023“, piše u odgovoru Osnovne škole Rastko Petrović – Sveti Sava iz Nove Pazove za BIRN.
Osim škola i vrtića, sistemi za video nadzor sa mogućnostima prepoznavanja lica nabavljani su i za studentske domove, ali i za brojna javna mesta, institucije i saobraćajnice u 12 gradova i opština širom Srbije. Najviše ove opreme nabavljano je u Beogradu – između ostalog za Narodnu biblioteku Srbije, pijace, nekoliko parkova i sistem beogradskog prevoza.
BIRN je mapirao naručioce opreme koja sadrži tehnologiju prepoznavanja lica, kao i niz lokacija na kojima je navedeno da će ova oprema biti korišćena. Mapa intruzivnih tehnologija će od sada biti dostupna na sajtu i društvenim medijima BIRN-a i periodično će se ažurirati novim nalazima.
Na mapi su označene adrese naručioca ili tačne lokacije na kojima je oprema instalirana, ukoliko su navedene u javno dostupnoj dokumentaciji o javnoj nabavci. BIRN je mapirao nabavke u kojima se decidno u samoj nabavci traži da oprema ima mogućnost „prepoznavanja lica” i nabavke gde je tražena oprema koja, prema specifikacijama, poseduje ovu mogućnost.
Prikupljanje i obrada biometrijskih podataka, koji se prikupljaju tehnologijama za prepoznavanje lica, zabranjena je u Srbiji, osim u izuzetnim slučajevima, a tada je obavezno prethodno uraditi procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti.
BIRN je kontaktirao sve mapirane institucije, lokalne samouprave i javna preduzeća koja su nabavljala opremu koja omogućava prepoznavanje lica. Od njih 32, na BIRN-ova pitanja do objavljivanja teksta odgovorilo je šest. Većina njih – Grad Kruševac, opštine Lučani i Palilula, Gradski centar za socijalni rad Beograd i Elektrodistribucija Srbije (u vreme nabavke EPS Distribucija) – navela je da nema sisteme za prepoznavanje lica. JKP Javno osvetljenje Beograd u pisanom odgovoru kaže da ne koristi ovu mogućnost.
Zbog oskudnih odgovora, nije poznato da li su rađene procene uticaja, kao ni da li su kamere zaista instalirane i da li naručioci koriste mogućnost prepoznavanja lica.
Prepoznavanje dečjih lica i zaštita dečje privatnosti
Oprema sa mogućnosti prepoznavanja lica namenjena školama, obdaništima i drugim obrazovnim ustanovama nabavljena je u nekoliko gradova širom Srbije – Beogradu, Novoj Pazovi, Paraćinu, Požegi i Staroj Pazovi, od 2015. godine do danas.
Paraćin je u konkursnoj dokumentaciji naveo da traži i izradu procene uticaja na zaštitu podataka o ličnosti.
Firma Maximus Global Technology, koja je nabavljala opremu za Ekonomsko-trgovačku školu Vuk Karadžić u Staroj Pazovi i Osnovnu školu Rastko Petrović – Sveti Sava iz Nove Pazove, pojavljuje se kao dobavljač video nadzora u osnovnim školama u Staroj Pazovi i Starim Banovcima, ali u skraćenim specifikacijama ne navodi se precizno koji modeli se nabavljaju.
Pretragom javno dostupne konkursne dokumentacije javnih nabavki, BIRN je otkrio da ovu opremu naručuju mahom opštine, a ne same škole.
Milan Marinović, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da je stav Poverenika o korišćenju tehnologije prepoznavanja lica veoma restriktivan i da je upotreba biometrijskih podataka nužna i neophodna samo u slučajevima kada je to neophodno kako bi određena institucija obavljala svoj posao, što, kako dodaje, zavisi od toga kojom se delatnošću bavi.
„Uvođenje tehnologije prepoznavanja lica u svakom drugom slučaju bilo bi prekomerno i nesvrsishodno i predstavlja nepotrebno zadiranje u privatnost pojedinca. U tom smislu, uvođenje tehnologije prepoznavanja lica bilo gde, pa i u školama, zahteva najdublju analizu i utemeljenje u zakonu, naročito imajući u vidu da se radi o maloletnim licima.
„Oblast kvalifikovanog video nadzora mora biti jasno i nedvosmisleno uređena, što se može postići isključivo kroz pravnu regulativu, ali i podizanje opšte svesti građana, na primer putem posebnog zakona o video nadzoru“, kaže Poverenik.
On dodaje da su deca i maloletnici najosetljivija kategorija po pitanju prava na privatnost i da moraju uživati njegov najviši stepen.
Marinović takođe objašnjava da je video nadzor u školama, kao deo fizičko-tehničkog obezbeđenja, uređen pre svega Zakonom o privatnom obezbeđenju (ZPO) i Pravilnikom o načinu vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava, nad čijom primenom nadzor vrši MUP, a ne Poverenik.
Upitno za šta se biometrijski nadzor koristi u školama
Goran Mandić, vanredni profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu, kaže da je pitanje da li škole, predškolske i druge obrazovne ustanove koriste tehnologiju prepoznavanja lica, jer bi za njenu upotrebu bilo neophodno formiranje baze fotografija učenika škole.
Istraživanje BIRN-a je pokazalo da pojedini softveri koji se pojavljuju u nabavkama intruzivnog video nadzora imaju mogućnost formiranja interne baze fotografija lica tako što detektuju sva ljudska lica koja se pojavljuju u video kadru, fotografišu ih i u formi fotografije lageruju u izdvojene baze fotografija lica.
„Postavlja se pitanje svrsishodnosti. Šta će mi taj softver?“, kaže Mandić i dodaje da je otvoreno pitanje jesu li naručeni softveri zaista i isporučeni, kao i da li su ušli u upotrebu, kome su bili potrebni i za koje svrhe.
Rodoljub Šabić, pravnik i bivši Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kaže da se postavlja pitanje čemu nabavka naprednih softvera koji, između ostalog, poseduju i ove opcije.
„Naravno da ne može biti opravdanje to da se oprema nabavlja, ali ne koristi… Sa stanovišta zakonitog i celishodnog korišćenja budžetskih sredstava sasvim je iracionalno da neko nabavlja tehnologiju koju neće da koristi.
„Štaviše, onaj ko nabavlja tehnologiju koju ne samo da neće, nego i ne sme da koristi i čija upotreba je ne samo izvesno kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, nego i izaziva osnovanu sumnju u izvršenje krivičnog dela neovlaštene obrade podataka o ličnost (čl.146 KZ), morao bi za to da snosi odgovornost”, kaže Šabić.
Video nadzor u školama i vrtićima: Između bezbednosti i privatnosti
Goran Mandić smatra da video nadzor u školama ima smisla, jer omogućava brzu reakciju, ukoliko je to potrebno, kao i da noviji softveri za video nadzor omogućavaju zamagljivanje lica radi zaštite privatnosti.
„Osmatranje putem video nadzora igra ulogu za vreme odmora i kad učenici dolaze u školu i ima funkciju kako bi se istog trenutka moglo reagovati. Identifikacija i prepoznavanje je najbitnija za video nadzor u školama, npr. tražim lice ili dete obučeno u crvenu majicu koje je napravilo neki problem i ja sad idem na kameru za prepoznavanje i tražim osobu tih karakteristika. […] Bitno je da niko ne snima u toaletu i na mestima gde je neprimereno, a sve ostalo nema veze. Šta, narušena je privatnost đaka, ako ih neko snima u hodniku škole? Kako?“, pita on.
Mandić, međutim, dodaje da je upitno da li škole efikasno koriste sisteme koje imaju.
„Sistem video obezbeđenja ako se ne pokrije drugim merama, ne štiti ništa. To je iluzija koju svi pokušavaju da proguraju. Mogu da postavim besprekoran sistem video obezbeđenja, ali ako se ne zna šta se gleda, koja mi je svrha sistema?
„Snimke video nadzora može da prati samo licencirani službenik obezbeđenja, a u školama je to neretko predato direktoru, pedagogu, psihologu…U maloprodajnim objektima, ako znate metodologiju izvršenja dela sitne krađe, onda znate šta ćete da gledate i kako ćete da reagujete. Kod nas nema dovoljno edukacije službenika obezbeđenja o tome šta da gledaju na video nadzoru“, kaže on.
Pored škola koje pohađaju maloletnici, BIRN je mapirao i nabavke intruzivne opreme za studentske domove u Novom Sadu.
Novosadski Studentski centar je nabavio 2021. godine terminale za kontrolu pristupa. U specifikacijama se traži tačnost prepoznavanja veća od 99 odsto i kapacitet čuvanja 10.000 lica, a kao mesta isporuke navedeni su studentski domovi.
„To su visokorizične obrade. To su javne ustanove. Studentima niko nije rekao da će njihovi podaci na taj način da se koriste. […] Kada govorimo o bilo kom ljudskom pravu postavlja se pitanje da li postoji manje intruzivna mera ostvarivanja određenog cilja. A šta rade redari, šta radi obezbeđenje koje je plaćeno da kontroliše i nadzire“, kaže Nevena Ružić, stručnjakinja za bezbednost podataka.
Javne nabavke
Opština Čukarica raspisivala je u nekoliko navrata – 2018, 2019. i 2020. godine javne nabavke kupujući mrežne snimače koji imaju „podršku za inteligentne funkcije”, među kojima je i prepoznavanje lica. Ovaj sistem video nadzora nabavljen je 2020. godine, između ostalog, i za 19 škola na ovoj opštini. Odluka o dodeli ugovora doneta je 16. marta, prvog dana posle proglašenja vanrednog stanja u Srbiji zbog pandemije korona virusa.
Nekoliko škola sa ove opštine odgovorilo je BIRN-u da u njihovim objektima nema nadzora sa prepoznavanjem lica, kao i da je opremu za nadzor skromnog kvaliteta opština nabavila pre više godina. Iz dve škole su napisali da zapravo i dalje koriste sistem nadzora iz januara 2017. godine.
Opština Čukarica nije odgovorila na pitanja BIRN-a o nabavkama sistema za nadzor sa mogućnosti prepoznavanja lica na ovoj opštini, pa nije poznato gde je instalirana oprema kupljena 2020. godine.
Ceo tekst na sajtu BIRN-a
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
