Nema gradnje bez ugradnje

Radi se o 1,3 milijardi evra kredita i 300 miliona evra grantova koje bi u okviru Plana za rast Zapadnog Balkana EU trebalo da Srbiji isplati u periodu 2024-2027.

Sada kada je isplata tranše za ovu godinu upitna ministar finansija i prvi potpredsednik Vlade kaže „ja u budžetu ne računam na to – ako se desi, desi se“.

Pre godinu dana kada je uplaćen avans od 51,6 miliona evra isticao je koristi od saradnje sa EU i od Plana rasta.

Sledeće godine, ko zna koja priča će biti na dnevnom redu.

Pa ipak, hajde da vidimo zašto se, naizgled, naš ministar finansija, ali i cela partijska, pardon, državna administracija ne sekira zbog toga mnogo.

Dobar primer mogla bi biti izgradnja kanalizacione mreže na levoj strani Dunava u naseljima Borča, Ovča i Krnjača.

To je već decenijama problem i predmet predizbornih obećanja, ali činilo se da će 2019. krenuti u rešavanje. Za projekat koji je tada procenjivan na 55 miliona evra, sada je oko 85 miliona, obezbeđene su pare i to kredit Evropske investicione banke od 35 miliona evra. Krediti EIB su po pravilu znatno jeftiniji od komercijalnih, uglavnom sa grejs periodom itd.

Od 2022. kada je raspisan prvi tender za izbor izvođača radova, šest puta su produžavani ili obnavljani tenderi. Svaki put propadnu ili što se niko ne javi, ili zato što taj što se javi ne ispunjava uslove.

Dotle je došlo da je gradonačelnik Aleksandar Šapić rekao pre dve godine rekao:

„Previše je pet godina čekanja otkad je pokrenut projekat sa EIB, te da ćemo, ukoliko ne budemo mogli da izađemo na kraj, raskinuti ugovor i naći drugi način finansiranja“.

Onda je prošle godine uz ovih 35 miliona evra kredita, EU izdvojila još 35,5 miliona evra granta iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan. Tek je u decembru izabrana firma koja će graditi prečišćivač otpadnih voda u Krnjači,a u martu konsultant i nadzor radova. Obe strane firme. Još nije izabrano ko će graditi kanalizaciju.

S druge strane, država se očas posla dogovori sa nekom kineskom firmom o izgradnji autoputa od više milijardi evra. Nema tendera, nema strogih uslova, a kako smo mogli videti iz dokumentacije vezane za rekonstrukciju zgrade železničke stanice u Novom Sadu, ne prave se problemi oko izbora podizvođača i isplate sredstava sumnjivim firmicama koje do juče nisu postojale.

Šta možemo da zaključimo iz ove višegodišnje drame sa projektom koji finansira EU?

Ili nema firme koje može da ispuni uslove, što formalne, što stručne, koji su inače isti kao za gradnju svega što finansira EU u recimo Bugarskoj ili Hrvatskoj, ili nema nikog ko bi radio pod uslovima da nema provizija, prelivanja para, fantomskih aneksa ugovora koji višestruko uvećavaju cenu projekta.

Ne zna se šta je gore. Da posle najmanje pola decenije rekordnih ulaganja države u infrastrukturu nemamo koliko toliko osposobljene firme da grade po EU uslovima ili da niko neće/ne sme da preuzme posao bez ugradnje.

Dok se takav ne nađe po Dunavu i Savi nek plivaju fekalije.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.