Od giganta do skladišta uvozne robe

Da u iznajmljenom delu Brodogradilišta Beograd holandska firma Vahali Servis and Marin nije izgradila i juče, put Holandije, otpremila najveći brod izgrađen u Srbiji, to nekada ugledno preduzeće osnovano daleke 1895. godine, bilo bi samo skladište za uvoz robe široke potrošnje i automobila. Nakon stečaja koji je pokrenut 9. maja 2001. godine i okončan ekspresno, za samo desetak dana, vlasnik atraktivnog poslovnog prostora s pokrivenim proizvodnim halama površine 44.000 kvadratnih metara i 6.300 kvadratnih metara kancelarijskog prostora postala je kompanija Cepter. Mada je Ekonomski institut iz Beograda procenio da brodogradilište vredi 23 miliona evra na licitaciji je prodato za 14 miliona evra.

U rekonstrukciju uloženo 20 miliona dolara

Brodogradilište Beograd osnovano je krajem 19 veka. Od male radionice za izgradnju brodova postalo je najpre Preduzeće za brodogradnju a preseljenjem na atraktivnu lokaciju u Bežanijskom zimovniku (preko puta Ade Ciganlije), izraslo je je u moderno i jedno od većih brodogradilišta u Evropi. Iz pogona smeštenih na 24 hektara izlazili su veliki rečni, rečno-morski i morski brodovi nosivosti do 5.000 tona. Brodogradilište je u periodu od 1981. do 1989. godine rekonstruisano i tada je izgrađena kompletna infrastruktura (vodovod, toplovod, gasovod, kanalizacija kišna i fekalna, struja i telefonija). Urađena je i platforma za spuštanje i izvlačenje brodova nosivosti 2.000 tona kao i 14.000 kvadratnih metara proizvodnih hala. Brodogradilište je dobilo i kompresorske stanice, restoran društvene ishrane, parkiralište, asfaltirane prilazne puteve, nabavljena najsavremenija oprema i dizalica nosivosti od 100 tona. U rekonstrukciju je uloženo više od 20 miliona dolara sopstvenih sredstava, bez i jednog dinara kredita. Holandski Vahali Servis and Marin osnovao je 2005. godine preduzeće u Srbiji, zaposlilo 80 ljudi i pokrenulo proizvodnju delova za brodove u iznajmljenom delu Brodogradilišta.

Zanimljivo je i to da je Cepter banka bila jedan od najvećih poverilaca Brodogradilišta Beograd i da je odlukom Trgovinskog suda u Beogradu, kojim je predsedavao sudija Goran Kljajević (trenutno u pritvoru zbog sumnje da je zloupotrebio službeni položaj), Filipu Cepteru, kao najvećem poveriocu, iz stečajne mase isplaćeno 11 miliona evra. Iako su više puta upozoravali javnost da se iza stečaja a nakon toga i prodaje, kriju „nezakonite“ radnje, državni organi nisu našli za shodno da provere sumnje Udruženja akcionara Brodogradilišta. U vezi sa „sumnjivim“ stečajem Brodogradilišta često je spominjano ime Zorana Janjuševića, kome je bila poverena uloga stečajnog upravnika. Udruženje akcionara Brodogradilišta optužilo je Janjuševića da je rasprodavao imovinu tog preduzeća kako bi ga u bescenje ponudio unapred poznatom kupcu. Sve to ne bi bilo moguće realizovati, tvrde u Udruženju akcionara Brodogradilišta, bez svesrdne podrške Trgovinskog suda u Beogradu, koji je na ročištu za glavnu raspravu o deobi stečajne mase (održana u decembru 2003. godine) doneo odluku da se svi poverioci Brodogradilišta namire sa 90 odsto vrednosti svojih potraživanja. I ništa tu ne bi bilo čudno da se najveći poverilac Brodogradilišta – Filip Cepter nije pojavio i u ulozi kupca te firme. Za ime Brodogradilišta Beograd vezuje se i jedna od najbrže raspisanih licitacija. „Potencijalnim kupcima, među kojima je bilo i stranih kompanija, dat je rok od samo pet dana za pripremu, razgledanje firme i uplatu jemstva na račun Cepter banke,što je u startu izbacilo iz igre sve ozbiljne kupce. Osim toga, danima unapred se znalo da je kupac firma Cepter, čiji su se predstavnici nedelju dana pre licitacije uselili u prostorije Brodogradilišta“, ističu u Udruženju akcionara Brodogradilišta.
Na račun Zorana Janjuševića svojevremeno je dosta kritika izreklo i Udruženje bivših radnika Brodogradilišta Beograd optužujući ga da je kao stečajni upravnik otpustio 600 radnika koje je poslao na Zavod za tržište rada kao i da je poslovni prostor u Brodogradilištu davao u zakup svojim prijateljima.