"Ogromna cifra, a tek nas čeka sledeća zima": Ko je kriv za astronomske gubitke EPS-a? 1Foto: BETAPHOTO/AMIR HAMZAGIC

Cela stručna, pa i šira javnost zna da se Elektroprivreda Srbije nalazi u problemima, ali koliki su oni zaista, svi van vlasti do sada su mogli samo da nagađaju. Sada, kada je EPS objavio izveštaj o realizaciji trogodišnjeg programa poslovanja za prva tri meseca ove godine, podaci su poznati i rezultati su poražavajući.

Za samo tri meseca EPS je zabeležio gubitak od 29,8 milijardi dinara (oko 250 miliona evra) i to najvećim delom iz poslovnih aktivnosti.

Ovo je rezultat nakon gubitka u 2021. godini od 13,2 milijarde dinara (112 miliona evra). Taj prošlogodišnji gubitak došao u potpunosti u poslednjem kvartalu, jer je za prvih devet meseci prošle godine EPS bio u dobiti od 8,5 milijardi dinara, što znači da je od oktobra do kraja decembra izgubio 21,7 milijardi dinara (185 miliona evra).

Kako se navodi u izveštaju, EPS nije dobijao subvencije države, ali se zato mnogo zaduživao. U četvrtom tromesečju prošle godine ugovorili su kredite od 12,6 milijardi dinara i 150 miliona evra (ukupno oko 250 miliona evra). U poslednja tri meseca 2021. povučeno je 175 miliona evra, dok je ostalih 75 miliona povučeno u januaru. Onda je tog istog meseca ugovoreno i povučeno još 20 miliona evra.

Na dan 31. mart 2022. godine ukupna kreditna zaduženost EPS-a je bila 167,5 milijardi dinara ili 1,4 milijarde evra.

Od početka ove godine ugovoreno je 18,2 milijarde dinara kredita (155 miliona evra), a povučeno oko 135 miliona evra (do 31. marta 2022).
Glavni razlog ovako katastrofalne finansijske situacije EPS-a je kolaps TENT-a prošle zime. Od oktobra do kraja decembra termoelektrane su proizvele 20 odsto manje struje od planiranog, a ukupna proizvodnja je bila 8,7 odsto manja od plana.

„Manja proizvodnja u termoelektranama usledila je zbog lošeg kvaliteta uglja iz RB Kolubara, neizbežnog pomeranja remonta G1 u TENT B i havarije TENT-a u decembru 2021. godine“, navodi se u izveštaju EPS-a.

Oni opisuju kako se vlažni i blatnjavi ugalj lepio na bunkerima i dozatorima i kako je zbog toga bilo nedovoljno uglja pa je i pored veće upotrebe mazuta došlo do ispadanja blokova.

Na TENT A ostao je u radu samo blok A2, ali sa „smanjenom i nestabilnom snagom 60-120 megavata“.

Na TENT B je zbog lepljenja blatnjavog uglja snaga pala na 80 megavata.

Nakon skidanja blata sa bunkera i kakve takve stabilizacije došlo je do požara 26. decembra na bloku B1, a sledećeg dana desila se havarija mlina u bloku B2.

Problemi su nastavljeni i početkom 2022. godine, samo što je pored lošeg uglja pao i protok vode na hidroelektranama, pa je proizvodnja struje u HE bila za 21 odsto manja u prva tri meseca ove u odnosu na isti period prošle godine.

Proizvodnja u termoelektranama bila je za 16 odsto manja nego u prvom tromesečju prošle godine.

Pošto nije bilo dovoljno struje iz sopstvene proizvodnje morala se kupovati na tržištu i to po paprenim cenama.

U četvrtom kvartalu 2021. godine EPS je uvezao 1.244 gigavatsati električne energije po prosečnoj ceni od 232,8 evra po megavatsatu i to je platio 289,7 miliona evra – čak 278,7 miliona evra više nego što je planirano.

U prvom kvartalu ove godine uvoz je čak i povećan na 1.645 gigavatsati po prosečnoj ceni od 219,29 evra po megavatsatu, što ukupno iznosi 360 miliona evra kupljene struje samo za prva tri meseca ove godine.

Dakle, od oktobra do marta EPS je potrošio skoro 650 miliona evra na uvoz struje koja je na berzi bila četiri puta skuplja nego tokom prethodne zime 2020/21. godine.

S druge strane, Vlada Srbije je odlukom ograničila prodajnu cenu struje privredi, pa je u martu EPS kupovao električnu energiju za 285,58 evra po megavatsatu, a prodavao na komercijalnom tržištu po prosečnoj ceni od 66,4 evra po megavatsatu.

Prema rečima Gorana Radosavljevića, profesora na FEFA, gubitak EPS-a je rezultat lošeg poslovanja i nije iznenađenje.

„Gubitak za šest meseci od 435 miliona evra plus kredit koji je verovatno uzet za kupovinu struje, realno je da su ukupni gubici ove zime su 500-600 miliona evra. To je ogromna cifra, ali tek je početak. Čeka nas i sledeća zima. Cena struje je zamrznuta, a svi ostali energenti su poskupeli i sigurno će deo građana preći da se greje na struju. To će dodatno povećati pritisak na sistem, a on je već u kolapsu“, upozorava Radosavljević dodajući i da je pitanje kako će EPS uraditi sada remonte u takvim uslovima.

Gubitak od 50 milijardi dinara za šest meseci preti da postane 100 milijardi u kalendarskih 12 meseci, a Radosavljević ističe da će to kad-tad doći na naplatu građanima.

„Do sada smo imali slične situacije sa drugim preduzećima. Država je pokrivala gubitke i preuzimala dugove Srbijagasu, preuzimala dugove Jata, RTB Bor, Petrohemije. Standardna je procedura da država preuzme dugove, jer to im je najelegantnije, zatrpa se u masi javnog duga. U suprotnom bi morali da podižu cenu struje i prevale to na potrošače“, napominje Radosavljević.

On ističe i da gubici nisu zbog skupe struje na tržištu „već zbog nesposobne uprave, jer da su bili sposobni proizvodili bi struju za 40-45 evra po megavatsatu i pravili bi dobit kada bi prodavali po 70 evra po megavatsatu koliko je cena za privredu“, napominje Radosavljević.

I profesor na TMF-u Petar Đukić ističe da su gubici EPS-a očekivani.

„Današnja energetika je takva da kriza u jednom sektoru pogađa svu energetiku. Loše je što nije u problemima samo EPS nego ceo domaći energetski sektor, i Srbijagas i toplane… Uprave tih državnih preduzeća nemaju motiva da racionalizuju poslovanje, da seku nepotrebne troškove, da smanje broj zaposlenih. To se posebno pokazalo u EPS-u kome je u kopovima ostao samo loš ugalj, a nove otkrivke nisu napravili“, napominje Đukić dodajući da se sada vide naznake neke reorganizacije u EPS-u.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.