Optimizam bez pokrića

Ipak, ne smemo izgubiti iz vida činjenicu da se poređenja vrše na mesečnom nivou, i da se ne govori o ekonomskom učinku pre krize. Vlada, takođe, s ponosom ističe da je povećan broj stanovnika Rusije, a u avgustu prošle godine naglašeno je da taj trend predstavlja „čudo“. Ukoliko, međutim, detaljnije analiziramo situaciju, shvatićemo da je broj umrlih veći od broja novorođenih. S druge strane, ukoliko nekog pripadnika opozicije pitate da li se država oporavila od krize, reći će vam da pravi problemi tek dolaze, budući da je Gasprom znatno smanjio proizvodnju, kao i da „umiru“ manji gradovi, sedišta značajnih fabrika. Mada ima istine u oba stava, vlada uspeva da nametne svoje mišljenje javnosti jer kontroliše većinu važnih televizijskih stanica, dok opozicija ima pristup samo pojedinim listovima i radio stanicama, zbog čega internet predstavlja prostor za izražavanje slobode mišljenja u Rusiji. Ipak, čak i na „globalnoj mreži“ možete pronaći krajnje pesimistične prognoze o ekonomskoj situaciji, koje nisu utemeljene u stvarnosti. U svakom slučaju, ne smemo zaboraviti da „zdravlje“ ruske privrede zavisi i od spoljnih faktora i nijedan odgovoran ekonomista izvan te zemlje ne može sa sigurnošću da tvrdi da li je kriza zbilja završena, budući da relativno stabilna tržišta ne predstavljaju nagoveštaj snažnog privrednog razvoja. Dakle, ruska ekonomija je sada „zatočenik“ globalnih kretanja, s obzirom na to da državni budžet gotovo u celosti zavisi od cena energenata, ali sada kad barel nafte košta oko 80 dolara, ruska centralna banka mogla bi da obnovi kupovinu strane valute. Stoga, rezerve zlata i stranih valuta počinju da se gomilaju, što bi trebalo da osnaži rublju. Ipak, procenjuje se da će budžetski deficit u ovoj godini biti veliki, što je posledica neumerenog trošenja.

Povećanje zarada, što je inače obeležilo početak Putinove vladavine, sada je deo prošlosti. Takav zaokret delimično je izazvan i činjenicom da Kremlj nije smanjio javnu potrošnju kada se država suočila s ekonomskom krizom. Pokojni ruski premijer Jegor Gajdar upozoravao je zvaničnike na posledice naglog skoka cena nafte, uporno ponavljajući da neumerena potrošnja može umanjiti sposobnost države da preduzme određene mere kada to bude neophodno. Mada je u prethodnom periodu ruska vlada uspela da obori stopu inflacije na manje od osam odsto, što se ponekad tumači kao pokazatelj da se kriza bliži kraju, takvo gledište nije ispravno. Osim toga, obaranje stope inflacije predstavlja posledicu krize, koja je obrnula tok kapitala, imajući u vidu da centralna banka sada kupuje manje stranih valuta. Drugi pokazatelj krize je stopa nezaposlenosti, utoliko pre što finansijski stručnjaci upozoravaju da će tokom ove godine dosta Rusa ostati bez posla. Nažalost, radna snaga u toj državi nije mobilna, stiče se utisak da Rusi radije pristaju na niže zarade ili pasivno iščekivanje posla, umesto da aktivno tragaju za izvorima prihoda. Ilustrativan je i primer ruske automobilske kompanije Autovaz koja je prošle godine proizvela 300.000 vozila, što je za pola miliona manje u poređenju sa situacijom iz 2008. U normalnim okolnostima, takav dramatičan pad proizvodnje značio bi masovna otpuštanja i smanjenja zarada. Umesto toga, od 102.000 zaposlenih, samo 27 radnika dobilo je otkaze, dok su plate upola smanjene. Da bi pomogla Autovazu, država je bila primorana da, posredstvom nacionalnih banaka, odobri nove kredite toj kompaniji. Otvoreno je i pitanje koliko dugo može da potraje takva situacija, budući da jednoga dana više neće biti moguće skrivati podatke o nezaposlenosti uvođenjem kraćih radnih sedmica i drastičnim rezovima u zaradama. Ipak, šta god da se dogodi, gotovo je izvesno da će se Rusija tek suočiti s dodatnim posledicama krize.

Autorka je analitičarka Instituta za transnacionalnu ekonomiju i komentator RIA novosti

Copyright: Project Syndicate

Danas ima ekskluzivno pravo objavljivanja u Srbiji

www. project-syndicate. org