„On to radi da bi popravio svoj rejting“: Šta se krije iza i da li je realna najava Vučića o povećanju plata i penzija do kraja godine?

Ova najava, saopštena u atmosferi političke napetosti koja traje više od šest meseci, izazvala je podeljene reakcije.

Dok vlast ovaj potez predstavlja kao dokaz brige za građane, sagovornici Danasa ga tumače kao deo predizborne kampanje i popravljanja predsednikovog rejtinga koji je narušen nakon studentskih protesta i blokada.

„Penzioneri će biti veoma zadovoljni jer će pre kraja godine dobiti značajno povećanje penzija“, rekao je Vučić ove nedelje.

Međutim, predsednik nije objasnio da li je reč o redovnom ili vanrednom povećanju penzija, a nije spomenuo ni procenat mogućeg povećanja.

Sagovornici Danasa smatraju da će penzije verovatno, kao i prošle godine, biti uvećane 1. decembra, sa isplatom od 1. januara. U tom slučaju, objašnjavaju, reč je o redovnom povećanju penzija i takvo povećanje nije novina, već uvećanje u skladu sa zakonom.

Ukoliko je reč o vanrednom povećanju, postoji mogućnost da će država isplatiti penzionerima onaj deo za koji ih je „zakinula“ prošle godine. Naime, Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica bilo je prošle godine jedino koje je ukazalo da rast penzija od 1. decembra za 10,9 odsto nije u skladu sa zakonom i da nije ispratilo rast plata.

Ukazali su da su penzioneri dobili za 3,53 odsto manje povećanje penzija. Ove nedelje predsednik Vučić je prvi put priznao da to jeste tačno.

„Mi smo im to dužni (povećanje penzija do kraja godine) jer rast penzija nije pratio rast plata“, priznao je Vučić.

Osim povećanja penzije, Vučić je najavio i moguće povećanje minimalne zarade do kraja godine.

„Razgovaramo sa najvećim sindikatima, Ministarstvom finansija, kako da pomognemo najsiromašnijima. Sada je minimalna zarada 457 evra, hoću da je podignemo na 500 i na 550 evra, a 95.000 trenutno prima minimalac“, izjavio je Vučić.

Povećanje minimalne zarade do kraja godine bi već bio presedan, jer se do sada minimalna zarada uvećavala samo jednom godišnje, 1. januara. Iznos minimalne zarade dogovaraju vlada, sindikati i poslodavci tokom jeseni.

Međutim, ukoliko se odobri vanredno povećanje penzija i minimalne zarade, sagovornici Danasa kažu da će to biti još jedna vrsta „helikopter novca“, koji je država „šakom i kapom“ davala građanima tokom pandemije izazvane virusom korona.

Upozoravaju da Srbija zbog tih izdataka i sada „vuče“ visoku inflaciju i dodaju da bi „helikopter novac“ mogao da dovede do novog zaduživanja, rasta inflacije i ugrožavanja domaće ekonomije.

„Popravljanje predsednikovog rejtinga na štetu domaće ekonomije“

Ekonomista Milan Kovačević ocenjuje da najavljena povećanja penzija i minimalne zarade nemaju utemeljenje u zakonu, već predstavljaju politički potez predsednika Aleksandra Vučića u cilju jačanja rejtinga.

Kako ističe, ovakve odluke donose se mimo propisanih procedura, a građani i privreda na kraju snose posledice kroz visoku inflaciju i povećano zaduženje.

„Odavno predsednik Vučić određuje šta će biti i kako će biti i odavno se on ne drži ni zakona ni ustava. On ovu najavu o povećanju penzija i minimalne zarade želi sada da upotrebi da bi popravio svoj rejting, jer 1,7 miliona penzionera čine dobar deo glasačkog tela i to uglavnom njegovog“, kaže Kovačević za Danas.

Podseća da Vučiću ovo nije prvi put da prelazi na upotrebljavanje takvih odluka koje nisu iz njegove nadležnosti da bi dobio što više glasova i simpatija, a drugi moraju poslušno da sprovedu njegove ideje.

Kritikuje i najavu povećanja minimalne zarade van zakonom propisanog roka, dodajući da povećavati minimalne zarade preduzetnicima koji su ušli u određene ugovore sa zaposlenima „nije normalno“.

Dodaje i da su niske plate bile glavni adut u privlačenju stranih investicija.

„On je inače mnoga strana ulaganja prihvatio gde će se isplaćivati niske zarade, i to je bio način privlačenja stranih ulaganja i način kako se on hvali da mi imamo dosta stranih ulaganja“, ukazuje Kovačević.

Na pitanje da li država ima dovoljno sredstava za ovakve poteze, Kovačević podseća na period pandemije i dodaje da će nam se, ako se ova povećanja obistine, ponoviti 2020. i 2021. godina.

„Tada se on zalagao za bacanje novca iz helikoptera. Tada smo svim građanima i privredi preterano isplatili novca i onda je posledica toga bila da smo imali najveću inflaciju, mnogo veću nego drugi koji su malo razumnije to radili“, kaže Kovačević.

Zbog toga, upozorava, Srbija se i dalje bori s posledicama loših ekonomskih odluka iz tog vremena.

„Mi i sada imamo najveću inflaciju i imamo lošu perspektivu plana. Nama je sad plan da nam inflacija bude u većem procentu nego privredni rast“, dodao je naš sagovornik.

Ističe da su ovakvim odlukama koje služe za dobijanje simpatija, država povećava zaduženje i ide u rizik da napravi velike probleme domaćoj ekonomiji.

„Najava podseća na početak predizborne kampanje“

Predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Jovan Tamburić smatra da povećanje penzija do kraja godine ne bi bilo novina, te podseća da je država prošle godine jedan mesec ranije, odnosno u decembru, uskladila penzije po zakonu.

Pretpostavlja da će država i ove godine povećati penzije 1. decembra što je, kako dodaje, u skladu sa zakonom.

Međutim, trenutak u kom je tema ponovo aktuelizovana podseća ga na početak preizborne kampanje.

„Moramo konstatovati da su penzioneri skoro pola godine bili relaksirani te priče o povećanju penzija, o nikada većim penzijama, i onda je državni vrh, pretpostavljam zbog podrške penzionera studentima, ranije počeo priču o povećanju“, kaže Tamburić.

On je za naš medij otkrio da je u toku podela humanitarnih paketa penzionerima. Prema njegovim rečima, predstavnici aktuelne vlasti dele pakete hrane i kućne hemije u vrednosti od oko 2.500 dinara i navodno će, kako dodaje, biti podeljeno oko 70.000 paketa.

„Za nas je to veoma uvredljivo. To je zapravo priznanje da jedna grupa penzionera, oko 450.000 ljudi koji imaju najniže penzije, među njima su posebno ugroženi poljoprivredni penzioneri, živi na granici siromaštva“, ističe Tamburić.

Umesto da im povećaju penzije, dodaje Tamburić, oni dodeljuju pakete sa kojima mogu da prežive sedam dana, što nikako, naglašava, ne može biti zamena za penziju sa kojom bi ta grupa penzionera dostojanstvenije živela.

Ukazuje da ništa u povoljnijoj situaciji nisu ni penzioneri koji primaju penzije manje od prosečne, a njih je oko 940.000.

Tamburić se osvrće i na neusklađenost penzija sa rastom plata u prethodnom periodu.

„Dokazivali smo da prošle godine u decembru penzije nisu usklađene u skladu sa zakonom, koji predviđa da se, ako je učešće penzija u BDP-u manje od 10 odsto, penzije usklađuju sa rastom zarada. Tada je usklađivanje bilo za 3,53 odsto manje od rasta zarada“, ponovio je Tamburić.

Prema njegovim rečima, penzije su tada usklađene po drugoj formuli, a Udruženje je jedino ukazivalo na to kao na „otimanje od penzionera, koje je predsednik ovoga puta i priznao“.