Foto: Shutterstock/Vladimir TereshkovKriza koja se nadvija nad svetom zbog rata u Persijskom zalivu, rast cena nafte i gasa, nadolazeći rast cena pogodiće, bez sumnje, i Srbiju. U kojoj meri zavisiće od ekonomske politike, ali još i više od toga koliko će biti pogođene zemlje EU, naši najveći ekonomski partneri.
Međutim, mi imamo i naš sopstveni problem, doduše opet izazvan spolja, ali koji pogađa samo nas. To je pitanje NIS-a. NIS se našao na listi sankcionisanih preduzeća od strane SAD 10. januara 2025. godine. Nakon više puta produžavane licence da može da radi, pre svega da nabavi naftu za rafineriju, 9. oktobra 2025. godine sankcije su stupile na snagu.
Sve do polovine januara, obustavljen je dotok sirove nafte, mada je neko vreme rafinerija prerađivala rezerve.
Sada, imamo rok do 22. maja da se nađe novi vlasnik Gaspromovih akcija u NIS-u, pošto je uslov Amerikanaca da skinu sankcije da se Rusi izbace iz vlasništva.
Svi smo mislili da je priča faktički gotova kada je objavljeno da Gasprom pregovara sa mađarskim MOL-om, a još da će i ADNOC iz UAE da uđe u vlasničku strukturu.
Barem je delovalo da je gotovo, jer je MOL mađarska državna kompanija, pod upravom Vikotra Orbana, prijatelja i američkog i ruskog predsednika, a i srpskog, i smatralo se da je to kompromis koji svima odgovara.
A onda je krenuo haos na Bliskom istoku. Pa je Viktor Orban izgubio izbore u Mađarskoj.
Sada više nismo sigurni ni da li nova vlast u Mađarskoj odgovara Rusima i Amerikancima, a pitanje je da li će se možda i pregovori između Srbije i Mađarske promeniti.
Naime ovih dana slušamo izjave ministarke energetike da se pregovori sa MOL-om privode kraju, ali da mi imamo naše crvene linije i interese od kojih nećemo odustati. Ali kakva je uopšte preogavaračka pozicija Srbije kada akcije NIS-a MOL kupuje od Gasproma?
Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić voleo da kaže „blokaderi su prodali NIS“ za 400 miliona evra, za šta su inače i on kao i njegova tadašnja stranka glasali i to sa velikim zadovoljstvom, upravo je klauzula prva preče kupovine iz tog ugovora omogućila Srbiji da sada postavlja uslove.
Klauzula kaže da Gasprom mora da ponudi Srbiji svoj udeo u NIS-u po istim uslovima koje im je ponudio i drugi ponuđač. Faktički Srbija može da bira ko će biti kupac ruskog udela i može da mu ispostavlja svoje uslove, jer u suprotnom može samo aktivira ovu klauzulu.
Jedino što kvari sreću je to što je NIS pod sankcijama i što bi propast dogovora zapravo mogao da znači ponovo gašenje proizvodnje u rafineriji i prelazak na potpuni uvoz derivata nafte, što je veliki udarac i za privredu i za budžet.
Naša crvena linija je sasvim sigurno garancija da će rafinerija imati posla. MOL kada je kupio hrvatsku INA-u, zatvorio je rafineriju u Sisku, a onu u Rijeci modernizovao do pre neki dan. Zapravo je iskoristio hrvatske potrošače da zaposli svoju rafineriju u Mađarskoj.
Spekuliše se da naša strana nastoji da zadrži klauzulu o pravu preče kupovine i sa MOL-om. A valjalo bi u ugovor ubaciti i opciju za slučaj da većinski vlasnik potpadne pod neke sankcije, da može da se preuzme upravljanje firmom, da ne prolazimo nekad u budućnosti kroz sve ovo. Sada je pitanje pregovaračke moći i umeća, ali ko može duže da čeka da druga strana popusti.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
